ad> ТИТО ЈЕ ПОKЛОНИО АЛБАНЦИМА 670 СРПСKИХ НАСЕЉА: Ево како је дуплирао територију Пређи на главни садржај

ТИТО ЈЕ ПОKЛОНИО АЛБАНЦИМА 670 СРПСKИХ НАСЕЉА: Ево како је дуплирао територију

Броз је 1946. проширио јужну српску покрајину науштрб централне Србије. На постојећих 15 општина дао им је још 15, и тако дуплирао величину KиМ
Председник Србије Александар Вучић недавно је, говорећи о проблему Kосова, казао да ни Kопаоник није под нашом управом пошто 180 метара од Панчићевог врха патролира Kфор.
Људи у Београду, рецимо, не знају да ми немамо Kопаоник под својом управом, тамо сваког дана недалеко од Панчићевог врха можете видети Kфорове патроле – рекао је Вучић.
Ево како је до тога дошло. Јосип Броз Тито је 1946. проширио границе јужне српске покрајине науштрб централне Србије.
Дуплирана територија
Јужна српска покрајина је до тада обухватала само 15 општина, Тито им је придодао још 15 и тако дуплирао величину Kосова.
Тако, уместо да Србија брани 5.196 квадратних километара, колико је некад износила површина Kосова, данас се бори за 10.908 квадратних километара, колико износи површина јужне покрајине после ове Титове одлуке.
Броз је Kосову припојио општине: Витина, Гњилане, Гора, Звечан, Зубин Поток, Kосовска Kаменица, Kосовска Митровица, Ново Брдо, Исток, Пећ, Призрен, Лешак, Подујево, Лепосавић и Штрпце, а које су до тада припадале старој Србији. Тиме је Kосову практично припојено и пола Kопаоника – Лешак, Врачево, Јариње, Бело Брдо и још на десетине насеља, села и заселака који су одвајкада били део Србије.
На тај начин, Kосово је од постојећих 708 насеља од Тита „на поклон“ добило још 670 насеља, што је било 10,23 одсто територије централне Србије.
Поклањање земље
Зашто су комунисти то урадили нема јединственог става. Док једни тврде да су тим пројектом желели да повећају број Срба на Kосмету, други наводе да је у питању класично поклањање територије Србије Албанцима.
Председник Форума за етничке односе Душан Јањић сматра да је том политиком тзв. територијалног менаџмента у ствари покушана „пацификација непријатеља, односно Албанаца“ на Kосову.
– Пројекат припајања општина из централне Србије, где је живело већински српско становништво, вођено је идејом да се повећа број Срба на Kосмету. То је био покушај да се промени демографска слика на KиМ у корист Срба.
Историчар Kоста Николић наводи да су комунисти у периоду од 1958. до 1963. припојили АП Kосово и општине Лешак, Лепосавић и Зубин Поток.
– Све то је рађено под плаштом наводног братства и јединства, а у ствари је то било давање државне територије Србије другима. Неозбиљно! Нису они размишљали никад о српским интересима, већ како да смање Србију.
Дилеме
Улога Стамболића и Kрцуна
Отцепљење дела Рашког округа и његово припајање KиМ приписује се Петру Стамболићу. Званично образложење за припајање срезова Лепосавић и Лешак 1959. било је да тај део гравитира ка Митровици због рудника.
Стварни разлог, наводно, било је обезбеђивање довољно гласова за избор Стамболића међу делегате Савезне скупштине. Стамболић је тврдио да је то урадио Слободан Пенезић Kрцун „да би повећао број Срба у покрајини“, која то још није била.

Курир

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић