ad> НОВА САЗНАЊА У ВЕЗИ СА СРЕБРЕНИЦОМ: Бошњачке војне тајне путоказ новој комисији Пређи на главни садржај

НОВА САЗНАЊА У ВЕЗИ СА СРЕБРЕНИЦОМ: Бошњачке војне тајне путоказ новој комисији

Строго повјерљиви документи Службе војне безбједности такозване Армије БиХ под ознаком „војна тајна“ из 1995. године, који су у посједу „Гласа Српске“, бацају ново свјетло на трагичне догађаје из јула 1995. године и сигурно ће послужити новој комисији за испитивање догађаја у и око Сребренице као један од доказа да је у поништеном извјештају искривљена истина о дешавањима у овом мјесту.
Лист наводи да је најдиректнија потврда за то изјава бившег припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ Исмета Ханџића да је 2.000 Бошњака погинуло у међусобним сукобима и борбама са припадницима Војске Републике Српске, као и у минским пољима приликом пробоја колоне према Тузли 12. јула 1995. године.
„У вечерњим часовима негдје око 21 сат у некој шуми изнад Коњевић Поља четници су нам поставили засједу. Пуцњава је трајала око један сат, јер су, у међувремену, припадници наше армије отворили ватру на четнике. Тада је дошло до разбијања колоне, а ја сам у току даљег проласка према Тузли видио, према мојој процјени, више од 2.000 лешева“, наводи се у Ханџићевој изјави коју је дао Служби војне безбједности такозване Армије БиХ у Тузли након пробоја из Сребренице.
Бивши потпредсједник Комисије за испитивање догађаја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године Ђорђе Стојаковић потврдио је да је Комисија у извјештају навела да је пријављено да је у јулу 1995. године нестало 7.806 Бошњака у Сребреници.
„Извјештај Комисије је касније потпуно погрешно интерпретиран јер се стално понављало да је Комисија утврдила да је толико Бошњака стријељано и брутално побијено од Војске Републике Српске“, рекао је Стојаковић.
Он каже да је врло вјероватно да се међу 7.806 лица за која се годинама погрешно тврди да су жртве злочина, наводе и имена 2.000 оних који су, према тврдњама бившег припадника такозване Армије БиХ, погинули приликом пробоја ка Тузли у борбама са борцима Војске Републике Српске.
Према сазнањима, постоје озбиљне индиције да је бивши потпредсједник Комисије за Сребреницу Смаил Чекић знао за документа и изјаве које данас објављује овај лист, а који потврђују да је оправдана одлука о поништавању извјештаја из 2004. године.
„То никако није одговарало Чекићу, који је по сваку цијену желио да увећа број жртава и брани тврдње о почињеном геноциду. Постоје оправдане сумње да је знао за документа Службе војне безбједности такозване Армије БиХ, али није желио да их предочи Комисији зато што нису ишли у прилог бошњачкој `истини`“, тврди извор овог листа.
Народна скупштина Републике Српске једногласно је одбацила извјештај Комисије о догађајима у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године и затражила од Владе да га стави ван снаге и формира двије независне међународне комисије за утврђивање истине – о страдању свих народа на подручју сребреничке регије и о страдању Срба у Сарајеву.
РТРС

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић