И кад је било на умору
Српство си тражио на извору
Замагљени простори очињег вида
Српство си тражио на извору
Замагљени простори очињег вида
И Земља више није иста како ћемо?
Отвара се Небо а не знамо куда ћемо?
***
Иста је река сами вирове доцртавамо
дај нам руку кад кренемо да се давимо
Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености
Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти
Улепшавао си дане дај да их другима продужимо...
***
Таман када смо све ставили на Тебе
а увек је најлепше кад бежимо из себе
новац је бог који даје све осим спокоја
ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем!
ал ти дајеш разумност чеканом времену.
ал ти дајеш разумност чеканом времену.
***
Ако је живот половина недовољна за целину смрти
надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј
на врху чекане Његошеве капеле
на аманету Светог Петра Цетињског
у сјају величине Крста Лазара Косовског
као народ Амфилохија Народног Свесрпког!
***
Жика Ракић
Коментари
Постави коментар