ad> АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ Пређи на главни садржај

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ




И кад је било на умору
Српство си тражио на извору
Замагљени простори очињег вида
И Земља више није иста како ћемо?
Отвара се Небо а не знамо куда ћемо?
***
Иста је река сами вирове доцртавамо
дај нам руку кад кренемо да се давимо
Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености
Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти
Улепшавао си дане дај да их другима продужимо...
***
Таман када смо све ставили на Тебе
а увек је најлепше кад бежимо из себе
новац је бог који даје све осим спокоја
ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем!
ал ти дајеш разумност чеканом времену.
***
Ако је живот половина недовољна за целину смрти
надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј
на врху чекане Његошеве капеле
на аманету Светог Петра Цетињског
у сјају величине Крста Лазара Косовског
као народ Амфилохија Народног  Свесрпког!


***
Жика Ракић

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...
Постави коментар
Прикажи све

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...
Постави коментар
Прикажи све