ad> СРПСКИ ПРИЈАТЕЉИ Пређи на главни садржај

СРПСКИ ПРИЈАТЕЉИ


-6665608196925514
Зуроф: Модрић је заслужио црвени картон због Томпсона
Центар за лов на нацисте „Симон Визентал“ оштро је данас критиковао учешће „злогласног симпатизера усташа“ Марка Перковића Томпсона на слављу у Загребу поводом дочека хрватске фудбалске репрезентације.

У изјави главног ловца на нацисте и директора за послове источне Европе др Ефраима Зурофа, Центар је приметио, преноси „Индекс“, да је Томпсон познат по песмама које позивају на убијање Срба и које су носталгично повезане са злогласним хрватским концентрационим логором Јасеновцем и њему придруженим женским логором Старом Градишком.



„Позивање Перковића да пева на таквој масовној прослави, на којој, према плану, није требало да се појаве никакви политичари ни извођачи, његовим фашистичким погледима даје легитимитет какав не заслужују“, поручили су из Центра уз поруку Ефраима Зурофа.
Марко Перковић, наводи Зуроф, није пропустио ниједну прилику да пошаље своје поруке мржње и није случајно да се „бројни људи појављују на његовим концертима у усташким униформама и/или са симболима изводећи усташки поздрав“.
„Он нигде не би требало да буде почасни гост, понајмање на највећем окупљању у историји демократске Хрватске, на којем се слави изврстан спортски успех. Лука Модрић је можда заиста заслужио да буде најбољи играч Светског првенства, али је због позивања Томпсона да пева, заслужио црвени картон“, закључио је Зуроф.
Перковић се у понедељак на дочеку попео у отворени аутобус који је возио хрватске фудбалере са аеродрома, тврдећи да су га они позвали да им се придружи, а након тога је отпевао неколико песама на Тргу Бана Јелачића где је одржана централна прослава.
Танјуг  



Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир Прекопеча  припада  епархији шумадијској   Српске православне цркве , налази се у атару села  Прекопеча , поред већ