СРБИ И СРБИЈА

Неки су изгледа заборавили шта Срби имају јужно од Ибра, па је ред да их подсетимо: За оне који су заборавили шта још то имамо на Косову и Метохији, и то јужно од Ибра, да подсетимо: - Две трећине од 120 хиљада Срба са женама и децом живе јужно од Ибра, највише у Косовском Поморављу, око Грачанице и Штрпца, а само једна трећина на северу Косова - 140 цркава у којима служе свештеници Епархије Рашко-призренске, од којих неки живе са по четворо деце у етнички чисто албанским местима - 10 активних манастира са преко 100 монаха и монахиња у њима - Богословија у Призрену са више од 80 ђака, професора и радника - 4 УНЕСКО споменика: Пећку Патријаршију, Дечане, Грачаницу и Богородицу Љевишку, који су истовремено и најзначајнији споменици српске културе - Друштвену и приватну имовину десетина хиљада људи, као и природна блага, о чему државне институције имају тачније податке Наравно, све је то важно и за друге људе који овде живе и са којима желимо да живимо у миру. Ваљда је довољно ваздух

Није на удару Приштине само Манастир Дечани. Формално постоје заштићене зоне које су фатално нарушене, а то су Газиместан, Стари град Призрен, Велика Хоча, имање Манастира Девич више нико не помиње, наводи новинар и публициста са Косова и Метохије Живојин Ракочевић. Упорност косовских власти да буквално испред врата српског вековног Манастира Високи Дечани, који је и под заштитом Унеска, изграде ауто-пут до Плава у Црној Гори, већ неко време диже прашину у нашој, али изгледа и у светској јавности. Тако се после последњег покушаја Приштине да узурпира тзв. заштићену зону изградњом тог пута огласило и више представника мисије земаља ЕУ у Приштини, с поруком да су приштинске институције дужне да поштују своје прописе о специјалним заштићеним зонама, али и међународне обавезе у погледу заштите верске и културне баштине. Међутим, Приштина не одустаје, па се поставља питање да ли је инфраструктура само маска за покушај девалвације српског културног наслеђа? Да ли ћемо, ако се овако наста

Државна комисија утврдила је да релевантни документи о месту и локацији погубљења генерала Михаиловића нису сачувани, да су вероватно нестали током шездесетих година у архивској грађи која је уништавана после Брионског пленума, истиче за Спутњик историчар Бојан Димитријевић поводом иницијативе коју је тим поводом покренуо Српски кокус Конгреса САД. Копредседавајући Српског Кокуса у Конгресу САД, конгресмен Тед По из Тексаса уручио је писмо премијерки Србије Ани Брнабић у којем тражи да буду објављена документа у вези са суђењем и погубљењем Драгољуба Драже Михаиловића. У писму се наводи да је генерал Михаиловић играо кључну улогу у спасавању стотине страних пилота током Другог светског рата, укључујући и америчке. „Он и људи којима је командовао показали су изузетну храброст у одбрани наших пилота током мисије ’Халјард‘, тако да верујем да би у част и успомену на њега околности његове смрти требало да се учине јавним“, пише у писму. „Из Чикага моји“ не довољно упућени? Српски кок

Косовски председник Хашим Тачи каже да неће бити поделе Косова, али је признао је да ће бити "корекције границе са централном Србијом". Хашим Тачи је то изјавио на конференцији за новинаре у Приштини, додајући да је корекције било и са Црном Гором и Македонијом. На питање новинара што по њему значи стављање питања такозване Прешевске долине на преговарачки сто у Бриселу, Тачи је рекао да „верује да је то прилагођавање границе између Косова и Србије, након обостраног признавања“. „Имаћемо корекцију границе. Као што смо радили са свим земљама региона и успели у разграничењу споразумом са Црном Гором и Македонијом. У случају узајамног признавања две земље, имаћемо државне границе, имамо близу 400 километара граничне линије са Србијом“, рекао је Тачи, убеђен да ће НАТО помоћи Косову у том погледу, преноси РТС. Додао је да се о подели Косова никада није разговарало, називајући објаве о томе „лажним вестима“. Раније данас, шеф кабинета косовског председника Беким Чолаку река

Косовском Србину Радомиру Антићу (65) одређен је једномесечни притвор, а косовско тужилаштво покренуло је истрагу против њега због наводних ратних злочина. Он је злочине наводно починио 1999. године у рејону села Жеговачка Врбица код Гњилана. Антић је лишен слободе пре неколико дана, када је у његовој кући полиција пронашла ловачку пушку, пиштољ и четрдесетак метака различитог калибра, преноси „Радио контакт плус“. Адвокат Властимир Петровић каже за „Радио контакт плус“ да је Антић лишен слободе због нелегалног поседовања оружја, али да је у међувремену косовско тужилаштво против њега покренуло истрагу због наводних ратних злочина. Петровић каже да се Антић налази у затвору у Гњилану и да му је одређен једномесечни притвор. По речима адвоката, у току је предистражни поступак, тако да нема других појединости у вези са овим случајем, преноси Б 92. Радомир Антић из села Паралово у општини Ново Брдо је пензионисани шумар. У овом селу живи са својом породицом и није напуштао Косов

Како преносе београдски медији, смењен је начелник Полицијске управе Београда Веселин Милић. Истовремено, преноси Н1, прошле недеље је смењен начелник Комуналне полиције у Београду Никола Ристић. Према сазнањима Н1, на место Ристића је постављен Иван Дивац из редова Министарства унутрашњих послова. Подсетимо, данас је смењен и командант Жандармерије Горан Драговић.

У ситуацији када је власт отелотворена у Александру Вучићу готово без икаквих способних кадрова(част изузецима) у непрестаној кампањи да ли за изборе или референдум чини се свеједним,.Јер је то нешто што Вучић најбоље зна да ради. С друге стране опозиција се гуши у сопственим прљавштинама које не може да закрпи.Ваљда нису рачунали на страховити напредак информационих технологија у којима више ништа и више нико нема приватност.Ваљда се зачуђени чуде,откуд власт све то зна а онда уместо да смисле икакав смислени одговор настављају своја "пословања" уз здушни информациони преглед. Власт је тамо где је Вучић.Сви остали избори су бесмислени.Дакле треба победити Вучића. Нас патриоте брине и годинама уназад сам указивао на грешке које је власт могла и морала исправљати.Али? Слободан Јовановић један од највећих Српских мислилаца би рекао:"људи болују од једне врсте болести док не дођу на власт,чим дођу излече се од тих али добијају и преузимају друге опасније болести". Вуч

Аутор и водитељ: протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, главни и одговорни уредник Телевизије "Храм".

U smiraj svog života, Ivo Andrić zapisaće da samo neuki i nerazumni ljudi mogu da smatraju da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice. Istina je, dodaće naš jedini nobelovac, naprotiv, da je sve ono što je čovek nekad mislio, osećao i radio, neraskidivo utkano u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo. Unositi svetlost naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti. Na našu veliku žalost, gotovo pola veka ta svetlost nije obasjavala jedan popriličan deo prošlosti u vezi sa Srbijom i srpskim narodom. Logikom našeg nobelovca, ti događaji nisu pomagali i služili razumevanju naše sadašnjosti. Ali zato su bili i ostali u funkciji hrvatskih političara i istoričara, od Vladimira Bakarića, preko Franje Tuđmana, pa sve do Kolinde Grabar Kitarović, i služili u ostvarenju "tisućvjekovnog sna"... Vratimo se u 1944. godinu, tačno pre 74 godine. Crvena armije kreće u pohod kroz Srbiju, da je oslobodi "od nje same". U ešalonima

Share7 У духу пријатељства између САД и Републике Србије, најлепше вам упућујем захтев да обелоданите материјал који се односи на суђење и убиство Драже Михаиловића – пише у писму из Вашингтона. Коопредседавајући српског Кокуса у америчком Конгресу, конгресмен Тед По из Тексаса уручио је у среду 25. јула писмо премијерки Србије Ани Брнабић. У писму По тражи да се објаве документа везана за суђење и погубљење вођи ЈВуО и четничког покрета Драгољубу Дражи Михаиловићу. Драга премијерко, Желим да вам искрено захвалим на вашој посети Вашингтону. У духу пријатељства између САД и Републике Србије, најлепше вам упућујем захтев да обелоданите материјал који се односи на суђење и убиство Драже Михаиловића. Генерал Михаиловић играо је кључну улогу у спасавању стотине страних пилота током Другог светског рата, укључујући и америчке службе. Он и људи којима је командовао показали су изузетну храброст у одбрани наших пилота за време мисије „Халyард“, тако да верујем да би у част и успомену

Фото:"Медија центар Бор", Вучић и ја Одмах на почетку желим да напишем да сам ја "тај појединац који жели да извуче политичку корист".И сутра да деца,унуци,унуци унука виде човека који је све изгубио под влашћу Александра Вучића а који сад спада у ред "издајника".Отом,потом Фељтон под називом "вучић и ја" је написан и изаћи ће на јесен како би била постигнута максимална читаност.Сад да ли ћу ја или не то да доживим,свеједно је.Пре мислим да Вучић до јесени неће бити на власти.Али бруталност са којом се обрачунава са породицама својих политичких противника мислим конкретно на мајку(јер сам разговарао са њом) је недопустива и неопростива.Тиме ваљда жели да покаже како ће све да нас побије како би остао на власти.Али ми смо Срби?! Мада свака му част!Успео је у једном да буде бољи од Тита.Ни Тито није јавно нападао Српску Православну Цркву колико то ради Александар Вучић.Прочитао сам титове говоре од 1945

Амбасадор Кине у Београду Ли Манчанг каже да је решавање косовског питања најважније за Србију и њен територијални интегритет. Он сматра да за решавање тако великог питања не би требало постављати рокове. "То је чисто моје лично мишљење, није званично. Када је реч о питању Косова, то се односи на суверенитет, територијални интегритет Србије, то је најважније питање за једну земљу, владу и народ", рекао је Ли за РТС. Он је навео пример да је Кина чекала скоро 100 година и решила питање Хонгконга тек 1997. када је враћен матици, а такође и Макао. "У Хонгконгу су били Енглези, а у Макау Португалци", потсећа Ли. Он додаје и да је данашња Кина једна од пет сталних цланица Савета безбедности, а још није решила свој проблем, провинцију Тајван. "За овакво велико питање, никако се не сме дозволити да се реши само за пар месеци. Нормално, уколико се Београд и Приштина за 10 дана договоре, ја подржавам, поздраваљам", казао је Ли. Србија је за Кину веома важн

СВЕТОЈ ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ (МАРИНИ) Срцу са великом смелошћу подобију Почетка, људима кроз ватру несагориво Царство показавши, учено другачија,чистија,једноставнија девојка Небом јасним достојанство и радост изабравши. *** Велики слављеник земаљски и небески Михаило, образ верности оданости нетрулежности светињу име твоје евангелско девствено по годинама мало, крсти крвљу водом, осети веру живу буктињу. *** Одлучност којом се спашавамо у себи преврата, Мученице исцељења благодатних очајем болесних, буро силе причасних тајни за све и свима принета цвет цветова божанствени мирис тамјана лековитих. *** Пројави се Огњена и најсветлоноснији подвизи Исповедница псалмопојем витештвом одевена разумевањем суштине песма којом нада не залази дивни спомен у злу водиља блажено предивна. *** Жика Ракић

Доктор Србољуб Живановић, патолог који је 1964. предводио ексхумације у Јасеновцу, присећа се најпотреснијих детаља свог истраживања. Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 Срба. Чувени патолог још од 1968. године живи у Лондону, а у Београд је претходних дана дошао како би на Сајму књига гостовао на промоцији публикације „Светац“ историчара Момчила Диклића, у којој се објашњавају разлози зашто Алојзије Степинац не сме бити канонизован. „Савез бораца Хрватске и Савез бораца БиХ тражили су 1962. године да се нешто уради по питању тачног преобрајавања жртава у систему логора Јасеновац. Југославија је тада била и под снажним притиском Западних земаља да се установи тачан број жртава Другог светског рата у Јасеновцу, једном од најсмртоноснијих нацистичких логора у Европи, а који су у НДХ во

Само 30 дана после симпозијума о последицама бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом, одржаног у Нишу, из Израела је стигла понуда за помоћ српским адвокатима који намеравају да туже НАТО Само 30 дана после међународног симпозијума о последицама бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом, одржаног у Нишу, из Израела је стигла понуда за помоћ српским адвокатима који намеравају да поднесу тужбе против 19 земаља чланица НАТО! Наиме, професор Соломон Будник, председник Јавног суда и међународних арбитража у Тел Авиву, предложио је адвокатској канцеларији „Алексић“ из Ниша да овај суд буде арбитражни у спору који би се водио против земаља учесница у НАТО агресији 1999. Како за „Новости“ каже адвокат Срђан Алексић, реч је о признатом ад хок суду регистрованом у Министарству правде Израела, Окружном суду у Тел Авиву и Државном тужилаштву. Осим тога, овај суд има универзалну надлежност, а свака пресуда се може примењивати и на банке које су финансирале НАТО за време бомбардовања СР

Србији је 23. јула предстаљен ултиматум који су многи описали као најтежи икада. Одговор српске Владе предао је тадашњи премијер Никола Пашић. Прихваћене су све тачке ултиматума осим једне: Аустроугарска је у талки 6 тражила да она води истрагу на територији Србије. Пашић је по свим другим тачкама био веома попустљив али преко овога није хтео да пређе. Чак и највећи савезник Аустроугарске, немачки кајзер Вилхелм Други био је задовољан његовим одговором. Међутим, политички врх двојне монархије није могао да опрости Фердинандову смрт. Српска влада је истог дана премештена у Ниш. Започета је општа мобилизација, а подршку је прижио и црногорски краљ Никола Петровић. Рат је био неизбежан.  28. јула Аустроугарска је телеграмом објавила рат Србији. Примивши ту вест за време ручка у једној кафани, Никола Пашић је окупљенима рекао:  - Аустроугарска нам је објавила рат. То је њен крај. Бог ће нам дати победу.  *** Извор:правда.рс

Мушки субјект у књизи је песник који води дијалог са својом отеловљеном анимом, заводи је, исповеда јој се, смишља разне улоге за њу, додељује јој двојницу Из збирке у збирку Звонко Карановић проналази нове поетске изразе, нове тематске изазове и слике поетских светова, а умножавајући емоције и ликове своје поезије као да се поиграва линеарним структурама овог књижевног рода. У својој новој књизи „Иза запаљене шуме”, у издању ЛОМ-а, која наликује на шетњу кроз „кодирани космополитски луна-парк”, још једном уверава у визуелну и звуковну снагу свог стваралаштва. Апачи из племена Чикава за свет кажу „шума”, мисао је која отвара вашу нову поетску збирку. Њена реалност је апокалиптични пост-свет, стварност на граници сна и живота? Временска раван збирке је смештена у блиску будућност, и Боб Дилан и Џулијан Асанж су још живи, као и потреба за добром поезијом коју једна од јунакиња цитира, а друга тетовира на рамену. Епиграф збирке о свету као шуми у тесној је вези с насловом. Ако св

финалу: Шпанија – Србија 7:7 (1:0, 3:3, 2:3, 1:1), на пенале 3:5. – У неизвесној утакмици наша репрезентација показала да је без премца. – Домаћин водио и с два гола разлике, али су наши ватерполисти смогли снаге да преокрену и на петерце дођу до заслуженог тријумфа, четвртог узастопног на шампионатима Старог континентаПре девет година, у финалу Светског првенства у Риму, окосница ове наше репрезентације је лансирала себе у ватерполо сазвежђе победивши Шпанце на пенале. Пенали су одлучивали коме ће припасти златна медаља и сада, на Европском првенству у Барселони. Имали су наши 13 секунди, пошто су се одбранили с играчем мање, да избегну да им петерци одлучују судбину. Али, опет је морало да се игра на пенале. У Риму је јунак био Алексић, овде Ћук, јер је дао победоносни гол – 5:3, пошто је финале после четири четвртине завршене без победника – 7:7 (1:0, 3:3, 2:3, 1:1). Али захваљујући капиталу који су створили и Филиповић (1:0), Прлаиновић (2:1), Алексић (3:2) и Мандић (4:2) С

Ја ти не дођох, брза помоћнице, Да би ми одсечену шаку замирила, Нити да те носим кући, Свемоћнице, Да би завађену браћу измирила ... *** Ишчупане су ми руке из рамена, Кућа раскућена, а браћа поклана, Па сиђох до свог најдоњег камена Да себе тражим, Мајко са три длана. *** Једино овде, Царице Небеса - На мом језику се моли без застанка, И не лаже ништа, и не једе меса, И осам векова пости без престанка. *** И кад би ми земљу и језик збрисали, Све, сем ове стопе на којој сад стојим, Знам: још се из људи нисмо исписали, А док тебе има да и ја постојим ***

Пре 1030 година руски кнез Владимир (958-1015) се крстио, а потом и увео Кијевску Русију у ред европских цивилизованих држава. Све је почело са њим и на Криму. Међутим, пут до тог значајног догађаја је био трновит — своју награду је морао да освоји мачем. Кнез Владимир је без сумње најважнија личност у историји Русије. Прихватањем хришћанства 988. године он је Русији дао нову веру и ново писмо, али је посредно дао и данашњи грб — двоглавог орла, кога не би било, нити би Москва постала Трећи Рим да није било његове одлуке. „То је био цивилизацијски избор. Истина, хришћанство је почело да се шири у Кијевској Русији још пре кнеза Владимира, на пример крштењем кнежева Асколда и Дира (заједно владали 864-882) или кнегиње Олге (945-960). Међутим, масовно крштење народа је извршено управо за време кнеза Владимира. Да ли је то отворило ’пут у цивилизовану Европу‘? Да. Прихватање хришћанства отворило је нове перспективе за варваре са севера. Нити Источно римско царство, најцивилизова