Није на удару Приштине само Манастир Дечани. Формално постоје заштићене зоне које су фатално нарушене, а то су Газиместан, Стари град Призрен, Велика Хоча, имање Манастира Девич више нико не помиње, наводи новинар и публициста са Косова и Метохије Живојин Ракочевић.
Упорност косовских власти да буквално испред врата српског вековног Манастира Високи Дечани, који је и под заштитом Унеска, изграде ауто-пут до Плава у Црној Гори, већ неко време диже прашину у нашој, али изгледа и у светској јавности. Тако се после последњег покушаја Приштине да узурпира тзв. заштићену зону изградњом тог пута огласило и више представника мисије земаља ЕУ у Приштини, с поруком да су приштинске институције дужне да поштују своје прописе о специјалним заштићеним зонама, али и међународне обавезе у погледу заштите верске и културне баштине.
Међутим, Приштина не одустаје, па се поставља питање да ли је инфраструктура само маска за покушај девалвације српског културног наслеђа? Да ли ћемо, ако се овако настави, у будућности у Пећкој патријаршији имати шопинг мол… Или гаражу у Високим Дечанима?
Живојин Ракочевић, публициста и новинар са Косова и Метохије, за Спутњик каже да данас на Космету, након пропаганде и разних кампања, већина косовских Албанаца понавља да су српске цркве и манастире они подизали и да су их Срби преотели у Средњем веку.
„То је отворило простор да се окупира комплетна српска црквена имовина, сачувана од Немањића до победе комуниста 1945. године. Садашње албанске власти довршавају и настављају уништавање и отимање које се деценијама спроводило у комунизму и чији је крајњи циљ био да се цркве и манастири претворе у музеје. Сада се оно мало преостале и доступне имовине као најважније и светиње бране живим присуством и голим животом. Ако ту борбу примети неко из међународне заједнице онда се отимање, рушење и девастација привремено зауставља. Чим се осети празнина, слабост или компромис, одмах се појављују они који попуњавају тај простор, присвајају га и мењају му намену“, истиче Ракочевић.
Иначе, представници ЕУ у Приштини обишли су специјалну заштићену зону у Дечанима и поздравили договор између чланова савета за спровођење и надгледање градње пута од Дечана до Плава.
„Док ЕУ признаје вредност путева који повезују заједнице, примењиве процедуре морају бити испоштоване. Пре било какве радње која погађа специјалну заштићену зону треба консултовати савет за спровођење и надгледање (ССН), а одлуке истог у потпуности испоштовати у интересу заштите верске и културне баштине и подржавања владавине права у складу са међународним обавезама Косова“, наводи се у заједничком саопштењу шефова мисија ЕУ у Приштини које је објављено на фејсбук страници Канцеларије ЕУ у Приштини.
Они подсећају и на претходну обавезу Приштине да се не почне са радовима на путу све док обилазница не буде у потпуности испланирана и финансирана и апелују на поштовање тих обавеза.
У Манастиру Високи Дечани сматрају да се градњом пута Дечани-Плав крши закон о заштићеним зонама под које потпада и манастирско имање.
Епархија рашко-призренска инсистира на томе да радови буду обустављени, за шта је у мају ове године добијена подршка од шефице Канцеларије ЕУ на Косову и америчког амбасадора.
Епархија је, наиме, више пута до сада упозоравала на кршење косовског закона који изричито каже да је градња и изградња транзитних путева кроз заштићене зоне забрањена, а реч је о зони у којој су најважнији културно-историјски споменици, међу којима је и Манастир Високи Дечани, који је под заштитом Унеска.
Како истиче Живојин Ракочевић, на Косову и Метохији нема закона и само сталним животним отпором можемо зауставити нестанак најважнијих духовних, културних и националних вредности. Формално, додаје он, постоје заштићене зоне које су фатално нарушене, а то су Газиместан, Стари град Призрен, Велика Хоча, а имање Манастира Девич више нико не помиње.
„Црква у Приштини је стална мета, а зона око Дечана је стални предмет различитих напада. Из свега се одавде са терена може видети да се наше највредније наслеђе брани упорношћу, животом и самосвешћу. Од ’савршених европских закона‘ које примењују Албанци било је премало користи и мало тога се може очекивати у будућности. Хиљаде малих, ситних препрека не могу да виде ни странци, ни Београд — оне на дневном нивоу разорно нагризају наш живот и наше светиње“, упозорава наш саговорник.
Коментари
Постави коментар