ДАНИ КАДА ЈЕ ДРАЖА ПОДИГАО УСТАНАК И СТИГАО НА РАВНУ ГОРУ

Првог дана рата, 6. априла 1941. године, генералштабни пуковник Драгољуб Дража Михаиловић налазио се у Кисељаку крај Сарајева, на положају начелника Оперативног одељења Друге армије Југословенске војске. Наредних дана прелази у Славонију и Барању, где прикупља српске делове Друге армије и организује постепено повлачење преко Саве. Та операција била је завршена 11. априла, а дан касније Дража наређује рушење великог моста код Брчког. Истог дана штаб Друге армије повучен је из Брчког дубље у Босну, у Грачаницу. У овом месту Дража 13. априла постаје командант управо основаног Брзог одреда, са којим сутрадан савладава усташе у Дервенти и Босанском Броду. У Босанском Броду одржао је свој први ратни говор.

Стоје, с десна на лево: мајори Мирко Станковић и Миодраг Палошевић, Дража…
Клече, с лева на десно: Благоје Ковач, Божа Перовић, Бора Илић, Владимир Ленац…

Ујутру 15. априла Брзи одред пролази кроз Добој, да би се потом код села Шеварлије сукобио са немачком оклопном колоном. У току једног затишја курир доноси наређење Врховне команде и команданта Друге армије да Брзи одред одмах капитулира и преда се најближој немачкој команди. “Капитулација? Та реч не постоји у нашем војном речнику“, одговорио је Дража. Тога дана он је остатке Брзог одреда повукао у шуму, поставши први герилац окупиране Европе. Током рата је управо 15. април обележавао као Дан устанка.

У Петровом Селу Дража је 20. априла одржао још један говор, преименујући Брзи одред у Горски одред. Током наредна два дана одред је онеспособио пругу Завидовићи – Хан-Пијесак и напао четири најважније железничке станице са усташким посадама. Уследио је напад Хрвата из села Каменско, али се они повлаче после пола сата борбе. Онда су 25. априла Немци из Олова послали муслимане. Срби из околних села на време обавештавају Дражу, па Горски одред разбија муслиманске усташе.

Следећег дана, 26. априла, Горски одред је напао једну немачку колону на око шест километара северно од Хан-Пијеска. Прошао је без губитака, а са добрим ратним пленом. Одмах се упутио према истоку, да би поподне застао у српском селу Кусаче.

Већ 27. априла Немци су послали потеру за Горским одредом, па се он, ради заметања трага, вратио на север. Код Симовићевих колиба, у близини Хан-Пијеска, Горском одреду се прикључио мајор Миодраг Палошевић са остацима свог четничког батаљона. Сутрадан одред креће ка Дрини и прелази је 29. априла поподне, изнад села Заовине.

У ово време, око 1. маја 1941, настају прве засад познате Дражине ратне слике, међу којима је и ова изнад.

 Дража и његови људи одмарају се у Заовини до 3. маја, када их нападају Немци из Бајине Баште, којима сутрадан долази појачање из Вишеграда. Дража уништава архиву и пушта коње у шуму. Током наредна два дана вештим маневрима успева да завара гониоце.

На Ђурђевдан, 6. маја 1941, група одабраних прелази друм Бајина Башта – Ужице. Тога дана Дража дели одред на два дела, а трећој групи официра и војника дозвољава да напусти јединицу. У ноћи између 10. и 11. маја 1941. са једним делом Горског одреда Дража стиже у кућу војводе Живојина Мишића у Струганику, ради договора са својим старим пријатељем, војводиним сином мајором Александром Мишићем. Горски одред одмах шаље на Равну Гору, а он му се придружује сутрадан, 11. маја, око подне.

Укључујући и Дражу, у тој првој групи на Равну Гору је стигло 26 официра, подофицира и војника. Сместили су се у колибе на коси изнад тзв. мокре пећине. Ту је Дража провео највећи део времена до почетка децембра, с тим што је силазио у Планиницу, Струганик, Брајиће и друга околна села.

У Струганик ускоро долази и Дражина породица – жена Јелица, синови Бранко и Воја и ћерка Гордана. У Мишићевој кући остају до септембра, када се враћају у Београд, осим Воје.

Ово је Мишићева кућа у Струганику:

****

Извор:http://www.pogledi.rs/category/istorija-2/draza-mihailovic/albumi-2/