ad> Ко су Хрвати који су посетили Павелићев гроб Пређи на главни садржај

Ко су Хрвати који су посетили Павелићев гроб

Хрватски портал „Експрес“ открива који су Хрвати ишли на ходочашће на гроб Анта Павелића.
Шпански портал „Дијарио“ најавио је да ће тамошња власт, када на снагу ступи закон којим та земља жели и коначно да се обрачуна са диктаторским режимом Франциска Франка, највероватније у земље рођења изместити гробове Анта Павелића и Вјекослава Лубурића.
Према слову новог шпанског закона, гробови Павелића и Лубурића ће највероватније, ако не буду измештени, бити премештени на нека „мање видљива места“, (читај: склонити од погледа јавности), доћи до, како се наводи, низа врло чудних договора по којима би њихови остаци били транспортовани у матичну државу — Босну и Херцеговину.
Павелић је, наиме, рођен у Коњицу, а Лубурић у Љубушком.
Обојица су након Другог светског рата бежала под окриље фашистичких диктатура по Шпанији и Јужној Америци како им се не би судило за ратне злочине, па су тако и последње, или можда претпоследње почивалиште пронашли у Мадриду, односно у Валенсији.

А како су у Шпанији, због пеглања идеолошког сукоба унутар нације, слична места толерисали и након смрти Франциска Франка, Павелићев и Лубурићев гроб нису дирали, они се ни посмртно нису враћали у БиХ, још мање у Хрватску, којима, како пише „Експрес“, није ни пало на памет да их траже назад.
Али су се зато, напомиње се, поједине истакнуте особе итекако компромитовале кад се испоставило да су посетили гробове двојице од „најгорих злочинаца против човечности у квислиншком режиму НДХ у Другом светском рату“.
Подсећа се да је, на пример, у пролеће или лето 1996. тада 30-годишњи фудбалер Давор Шукер позирао поред Павелићевог гроба на мадридском гробљу Сакраментал де Сан Исидро. 
У црвеној мајици кратких рукава и фармеркама позирао је Шукер, који је тада управо прешао из Севиље у Реал, и био на врхунцу каријере још наредних неколико година, па је ангажман у Мадриду искористио како би проверио да ли је тај гроб заиста од злата или обичан, камени, с украсним елементима близу кича.
Када су те фотографије процуриле у јавност 2010. врло занимљива је, пише Експрес, била реакција Ћире Блажевића, који је, између осталог, констатовао да је Шукер спортиста и да је највеће пријатеље имао међу Србима, попут Мијатовића и Савићевића. 
„Заборавимо прошлост! Ако се будемо тамо враћали, онда најбоље да и једни и други идемо у… “, говорио је тада Ћиро.
Али није то откриће било и једини скандал. Испало је да се Шукер није осрамотио само зато што је обишао гроб човека ког су чак и масе усташа презирале из много разлога, него и због посебног друштва у којем је тада био.

Касније је, додаје се, откривено да је Шукер на Павелићевом гробу био са сада покојним Зораном Петровићем, који је био један од оптужених у процесу против тзв. злочиначке организације и то за судски недоказано наручивање убиства.
Трећи у тиму на гробу Павелића био је тога дана Миљенко Жаја Кројф, који је једва преживео жестоку експлозију аутомобила у јулу 1999. усред вожње у Дубрави, након које је остао инвалид.
Године 2003. Павелићев гроб је посетио актуелни министар здравства у Хрватској Милан Кујунџић, а његово објашњење за то је било да тада није био у политици и да је тамо отишао из радозналости.
„Павелић је једна несрећна особа из хрватске историје“, изјављивао је касније, између осталог и за „Експрес“, те да ће из истих разлога посетити и Титов гроб, када га некада пут наведе у Београд. 
„Експрес“ напомиње да је остало нејасно да ли је те 2003. организована групна посета Павелићевом гробу.
„Експрес“ пише да има много тога занимљивог у том посећивању Павелићевог гроба, а као посебно занимљиво издвајају то што се, како кажу, тиме људи јавно баш не бусају у груди.
„Није да их је срамота да то признају, али то место, одавање поште усташкој идеологији и данас је у Хрватској увелико табу, тачка зазора, иако, има тих посетилаца и данас. С разним мотивима“, закључује портал.
***
Извор:https://rs.sputniknews.com/regioni/201807271116699152-pavelic-grob-hrvati-ustase/

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир П...