ad> Задужбинарство – враћање правим вредностима Пређи на главни садржај

Задужбинарство – враћање правим вредностима

Српски задужбинари били су људи различитих професија, већином трговци, свесни колико је важно да се улаже у школовање младих, образовне институције, науку и културу

„Желим да оставим Београду нешто што ће остати генерацијама иза нас”, рече ми пре неки дан у Скупштини града Београда један од богатијих Срба. Признајем да сам био пријатно изненађен. Не зато што је човек одлучио да учини добро дело, јер он то често чини, већ зато што скоро осамдесет година у Србији нема задужбинарства. Одмах сам му дао неколико предлога за изградњу јавних зграда и уређење јавних површина које увек имам на радном столу. Прихватио је да уреди један велики парк у центру града и изгради уметничку галерију. Радујем се овом подухвату јер верујем да ће његов пример следити и други богати Срби, а то би био доказ да се наше друштво духовно опоравља.
Задужбина је српска реч која се првобитно изговарала задушје, што је значило за душу. Задужбинарство је имало велики значај за наше друштво, а посебно за културу 19. века па све до Другог светског рата.
Први српски задужбинар 19. века био је син вожда Карађорђа кнез Александар Карађорђевић који је завештао велики новац у добротворне сврхе. Задужбине су оснивали капетан Миша Анастасијевић, Илија Коларац, Влајко Каленић, Никола Спасић, Лука Ћеловић Требињац, Никола Чупић, Михајло Пупин, Милан Кујунџић Абердар, Сима Андрејевић Игуманов, Алекса Крсмановић, Богдан Дунђерски, Владимир Матвејевић и многи други.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Извор:http://www.politika.rs/scc/clanak/407639/Zaduzbinarstvo-vracanje-pravim-vrednostima

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...
Постави коментар
Прикажи све

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...
Постави коментар
Прикажи све

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић
Постави коментар
Прикажи све