ad> Задужбинарство – враћање правим вредностима Пређи на главни садржај

Задужбинарство – враћање правим вредностима

Српски задужбинари били су људи различитих професија, већином трговци, свесни колико је важно да се улаже у школовање младих, образовне институције, науку и културу

„Желим да оставим Београду нешто што ће остати генерацијама иза нас”, рече ми пре неки дан у Скупштини града Београда један од богатијих Срба. Признајем да сам био пријатно изненађен. Не зато што је човек одлучио да учини добро дело, јер он то често чини, већ зато што скоро осамдесет година у Србији нема задужбинарства. Одмах сам му дао неколико предлога за изградњу јавних зграда и уређење јавних површина које увек имам на радном столу. Прихватио је да уреди један велики парк у центру града и изгради уметничку галерију. Радујем се овом подухвату јер верујем да ће његов пример следити и други богати Срби, а то би био доказ да се наше друштво духовно опоравља.
Задужбина је српска реч која се првобитно изговарала задушје, што је значило за душу. Задужбинарство је имало велики значај за наше друштво, а посебно за културу 19. века па све до Другог светског рата.
Први српски задужбинар 19. века био је син вожда Карађорђа кнез Александар Карађорђевић који је завештао велики новац у добротворне сврхе. Задужбине су оснивали капетан Миша Анастасијевић, Илија Коларац, Влајко Каленић, Никола Спасић, Лука Ћеловић Требињац, Никола Чупић, Михајло Пупин, Милан Кујунџић Абердар, Сима Андрејевић Игуманов, Алекса Крсмановић, Богдан Дунђерски, Владимир Матвејевић и многи други.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Извор:http://www.politika.rs/scc/clanak/407639/Zaduzbinarstvo-vracanje-pravim-vrednostima

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...
Постави коментар
Прикажи све

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...
1 коментар
Прикажи све

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир П...
Постави коментар
Прикажи све