Треба мислити и о томе — сваки пут када се употреби „Дина картица“, која ће од 17. августа бити издавана као национална платна картица уз све текуће рачуне, у буџет Србије ће ићи 2,16 динара.
Вест да ће „Дина картица“ постати обавезујућа за све оне који имају текући рачун у Србији изазвала је позорност јавности већ самом чињеницом да нас је законодавац на нешто обавезао. Одмах уз то и запитаност шта стоји иза новог закона о међубанкарским накнадама и шта он доноси грађанима.
Технички гледано, корисници платних картица ту промену готово и да неће осетити. Постепено, сви који имају текући рачун, у једном тренутку ће добити нову и то „Дина картицу“. Ко буде желео, у банци ће моћи да поднесе захтев и за добијање неке друге.
Чињеница је да се домаћа „Дина картица“ на овдашњем тржишту платних картица слабо котирала у односу на оне међународне. „Дину“ тренутно поседује 12 одсто корисника, „Визу“ 60 одсто, а „Мастеркард“ 25 одсто.
По оцени директора у Економском институту Ивана Николића, новим законским решењима се уводи већа конкуренција међу оператере платних картица.
„Овим се, практично, пружа шанса сваком кориснику банкарских услуга да поседује ’Дина картицу‘, а да ли ће је користити, видећемо. Шта она ново доноси држави? Управо то да ће се, пошто је то домаћа картица, свака трансакција и добитак по основу тих трансакција трансферисати у буџет, што досад није био случај“, каже Николић за Спутњик.
Држава ће тако имати много већу корист, додаје он. Али не само држава. Када је буџет већи, то значи и већу корист грађана.
Према подацима Народне банке Србије, трошак банкарског система за 2017. годину, према интернационалним картичним системима, износио је више од 30 милиона евра, иако се чак 97 одсто свих картичних плаћања грађана Србије односило управо на плаћања у Србији, а само три одсто у иностранству. То је већ директна уштеда.
Управо због коришћења међународних платних картица, тренутно се 87 одсто картичних плаћања у динарима у Србији обрађује у платним системима ван Републике Србије без било каквог увида неке наше надлежне институције у то.
Користи у крајњој линији по потрошаче би требало да буде и од тога што ће међубанкарска накнада бити шестоструко нижа, каже саговорник Спутњика. Она ће бити ограничена максимално на 0,2 одсто за дебитне картице, односно 0,3 одсто за кредитне картице.
Наше банке су више издавале међународне картице јер су од њих добијале већу накнаду. Док је накнада у „Дина систему“ била 2,16 динара, што ће сада ићи у буџет Србије, она је за два најпознатија међународна картична бренда која се користе у нашој земљи износила 8,2 динара, односно 12 динара.
Ту накнаду, међутим, није плаћао картични систем већ је била уграђена у цену робе и практично је плаћао потрошач у Србији. Зато би снижење те међубанкарске накнаде, односно изједначавање услова, требало да утиче и на снижење цене робе и услуга.
„С једне стране, то ће имати директан ефекат пре свега на трговце, односно произвођаче с обзиром на то да ће мању накнаду плаћати за наплату својих услуга и корист ће имати буџет и то је оно што се очекује. Да ли ће се употреба ’Дина картице‘ омасовити толико да се значајно промени тржиште платних картица, видећемо“, додаје Николић, који је мишљења да је мала вероватноћа да ће у кратком року доћи до снижења продајних цена.
„Добро би било макар да у првом налету корист осете управо трговци и они који продају своје производе на тај начин“, истиче овај економиста.
Трговац, по новим законским решењима, неће бити у обавези да прима све платне картице већ ће имати слободу да не прихвати оне које по њега имају неприхватљиве трошкове који му поскупљују робу или услугу коју на крају плаћају потрошачи.
Зато се очекује да ће се сада већи број малих трговаца, занатлија, који су досад одбијали сва картична плаћања управо због оних картица које су биле скупе по њих, одлучивати да прима картице.
По Николићевој оцени, то би требало да доведе и до смањивања сиве економије јер ће бити мотивисани да трансакције обављају на овакав начин.
Уосталом, најразвијеније земље ЕУ већ деценијама имају своје националне картичне системе и њихова сврха је увек иста — да тржишту донесу ниже трошкове у односу на друге међународне картичаре, напомињу у НБС.
Друга добра страна „Дина картица“ биће то што ће она моћи да се користи и за плаћања у иностранству, захваљујући споразуму са највећом кинеском корпорацијом за финансијске услуге и картична плаћања „Чајна јунион пеј“, напомиње саговорник Спутњика
„Отвориће се нови простор, односно прошириће се практично капацитет плаћања ’Дина картицом‘, што ће је учинити подједнако валидном и у домаћим и у међународним трансакцијама са ’Визом‘ и ’Мастеркардом‘“, истакао је Николић.
Захваљујући споразуму са кинеском картичарском компанијом, биће направљена заједничка картица „Дина кард Чајна јунион пеј“, која ће моћи да се користи свуда у иностранству на разгранатој мрежи „Чајна јунион пеја“ у више од 160 земаља.
***
Извор:https://rs.sputniknews.com/analize/201807201116625878-srbija-placanje-kartice/
Коментари
Постави коментар