СРБИ И СРБИЈА

У Манастирима сакупљам покидане делове душе и сваки ми подари  мир ненаметљиво,нечујно некада одмах! Тако да и сећање одахне! Суводол има вековну бол која лечи чак толико да је страдање разумљиво и јасно одмерено. Буковом миомир ревности и људскости коју преврћем у себи довољно да ме опет доведе. Лешје светли дахом Светости а сваки Светитељ благи пример кога све мање дајем. Прошетам Студеницом кад изгубим храброст да стварност погледам бритко навлачим чизме кајања док мрзну Савине босе ноге. Липовац је јединствен зато што је створено увек јединствено јер свако од нас има заступника пред Богом. У Раваници мирно Врховном Команданту рапортирам: да нисам издан док пред Њим стојим.. Смисао је увек најтеже наћи зато је труд милости вредан а милост једина дужност! Одлазим често у Острог сваки пут кад се питам чиме ли сам добро задужио? Изнова се на Цетињу задивим Јовановом испосничком руком коју напуни пред сваки пост и зато будем сит и с

Призвук царског у твом имену изгубити оно што никада нећемо имати Дух који нас веже добиће на времену и неће бити растанака Земља ће се променити! Јеси ли ми добро босанчице,хрватице,српкињице моја?! Знамо зашто Солина брже тече јер су нам тишине највише дале искрености ту где су мостови поломљени смелост прискаче и чују се стихови јер све одзвања у вечности, јеси ли ми жива хрватице,босанчице,српкињице моја? Кроз мрак смо све видели док дању убирамо моћ; У рату се само храбрима не опрашта а увек тиња сада сабирамо и оно што нисмо просули, пола љубави је ноћ! Тражимо је у скривеним фигурама иња има ли га на твојим обрвама српкињице,хрватице,босанчице моја? Шета мисао по врелим беспућима несавршености милост и за оно што не разумемо сва дар искусно јака да је довољно дајемо суштином и речима наивности нижемо редове док преносимо пренето а волимо истрајно у потрази за срећом хрватице,српкињице,босанчице моја? Треба б

После Немање, његови су потомци дограђивали нова здања уз старије храмове, или су саградили по једну цркву – обично свој маузолеј. Први је, следећи Немањин пример,  краљ Милутин  подизао сакрална здања у свим крајевима своје државе и изван ње, у многим тадашњим угледним црквеним средиштима. Међу његовим задужбинама истакнуто место заузима студеничка црква посвећена Св. Јоакиму и Ани, познатија по ктитору нeго по патрону, због чега је названа Краљевом црквом. Спада међу ретке рашке храмове чије је време грађења познато, јер о томе говори натпис уклесан на каменој траци уграђеној дуж спољне стране апсиде под кровним венцем: „У име Оца и Сина и Светога Духа, ја, рoб Божији Стефан Урош, праунук господина Симеона и унук Првовенчаног краља Стефана, син великог краља Уроша и краљ све српске и приморске земље, сазидах овај храм у име светих праведника и прародитеља Христових Јоакима и Ане, године 1314, индикта 12 и приложих томе светом храму хрисовуљу. И ко ово промени да је проклет од Бога и