ad> У МАНАСТИРИМА - ПЕСМА Пређи на главни садржај

У МАНАСТИРИМА - ПЕСМА


У Манастирима сакупљам покидане
делове душе
и сваки ми подари  мир
ненаметљиво,нечујно некада одмах!
Тако да и сећање одахне!


Суводол има вековну бол
која лечи чак толико да је страдање
разумљиво и јасно одмерено.
Буковом миомир ревности и људскости
коју преврћем у себи довољно да
ме опет доведе.
Лешје светли дахом Светости
а сваки Светитељ благи пример
кога све мање дајем.
Прошетам Студеницом кад изгубим храброст
да стварност погледам
бритко навлачим чизме кајања
док мрзну Савине босе ноге.
Липовац је јединствен
зато што је створено увек јединствено
јер свако од нас има заступника пред Богом.
У Раваници мирно Врховном Команданту
рапортирам:
да нисам издан
док пред Њим стојим..


Смисао је увек најтеже наћи
зато је труд милости вредан
а милост једина дужност!



Одлазим често у Острог
сваки пут кад се питам
чиме ли сам добро задужио?
Изнова се на Цетињу задивим
Јовановом испосничком руком
коју напуни пред сваки пост
и зато будем сит и срећан.
Горњаком разговетношћу стихова
разумем почетак речи
кад и себе лажем.


У свакој битци исход је увек неизвестан
а свака је важна  да знам
да се нисам узалуд борио
нити сам сам
нити ће бити криваца
када се буде мерила и моја кривица.


Жика Ракић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић