У Манастирима сакупљам покидане
делове душе
и сваки ми подари мир
ненаметљиво,нечујно некада одмах!
Тако да и сећање одахне!
Суводол има вековну бол
која лечи чак толико да је страдање
разумљиво и јасно одмерено.
Буковом миомир ревности и људскости
коју преврћем у себи довољно да
ме опет доведе.
Лешје светли дахом Светости
а сваки Светитељ благи пример
кога све мање дајем.
Прошетам Студеницом кад изгубим храброст
да стварност погледам
бритко навлачим чизме кајања
док мрзну Савине босе ноге.
Липовац је јединствен
зато што је створено увек јединствено
јер свако од нас има заступника пред Богом.
У Раваници мирно Врховном Команданту
рапортирам:
да нисам издан
док пред Њим стојим..
Смисао је увек најтеже наћи
зато је труд милости вредан
а милост једина дужност!
Одлазим често у Острог
сваки пут кад се питам
чиме ли сам добро задужио?
Изнова се на Цетињу задивим
Јовановом испосничком руком
коју напуни пред сваки пост
и зато будем сит и срећан.
Горњаком разговетношћу стихова
разумем почетак речи
кад и себе лажем.
У свакој битци исход је увек неизвестан
а свака је важна да знам
да се нисам узалуд борио
нити сам сам
нити ће бити криваца
када се буде мерила и моја кривица.
Жика Ракић
Коментари
Постави коментар