ad> У МАНАСТИРИМА - ПЕСМА Пређи на главни садржај

У МАНАСТИРИМА - ПЕСМА


У Манастирима сакупљам покидане
делове душе
и сваки ми подари  мир
ненаметљиво,нечујно некада одмах!
Тако да и сећање одахне!


Суводол има вековну бол
која лечи чак толико да је страдање
разумљиво и јасно одмерено.
Буковом миомир ревности и људскости
коју преврћем у себи довољно да
ме опет доведе.
Лешје светли дахом Светости
а сваки Светитељ благи пример
кога све мање дајем.
Прошетам Студеницом кад изгубим храброст
да стварност погледам
бритко навлачим чизме кајања
док мрзну Савине босе ноге.
Липовац је јединствен
зато што је створено увек јединствено
јер свако од нас има заступника пред Богом.
У Раваници мирно Врховном Команданту
рапортирам:
да нисам издан
док пред Њим стојим..


Смисао је увек најтеже наћи
зато је труд милости вредан
а милост једина дужност!



Одлазим често у Острог
сваки пут кад се питам
чиме ли сам добро задужио?
Изнова се на Цетињу задивим
Јовановом испосничком руком
коју напуни пред сваки пост
и зато будем сит и срећан.
Горњаком разговетношћу стихова
разумем почетак речи
кад и себе лажем.


У свакој битци исход је увек неизвестан
а свака је важна  да знам
да се нисам узалуд борио
нити сам сам
нити ће бити криваца
када се буде мерила и моја кривица.


Жика Ракић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић

МАНАСТИР СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА НА СВЕТОЈ ГОРИ

Манастир Светог Пантелејмона такође познат као Русикон је један од 20 „главних“ манастира на Светој гори. Традиционално се сматра „руским“, иако састав монаха је постао претежно руски тек у последњем кварталу XIX века, када је стављен под управу Руске цркве и руског цара што је трајало до почетка Првог светског рата. Панталејмон је рангиран као 19-ти манастир у хијерархији Свете горе. Првобитно руско монашко насеље на Светој гори у XI веку је било признато као посебан манастир. У време татарско-монголског ропства Русије већина монаха били су Грци и Срби. Крајем XV и почетком XVI века у манастиру су живели углавном Срби,о чему сведочи преписка управе манастира са властима у Москви из тог времена. У XVIII веку манастир је пао у тако тешлко стање тако да су 1726. године у њему остала само два руска и два бугарска монаха. Године 1735. манастир је проглашен грчким. Манастир је обновљен и поново постао руски 1830. године доласком јеромонаха Аниките. Манастир је био под покровитељс...