Данашњи манастир је подигнут на остацима некадашње цркве у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о Јову Синаиту који је живео у Прекопечи код Крагујевца више Драче. Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски монах повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у манастиру Хиландару током треће четвртине 14. века. Мошти овог подвижника склоњене су у манастир Драчу, а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја 18. века, када су га, током Кочине крајине, уништили Турци.
Подизање новог манастира почело је 1988. године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у рашком стилу и двоспратни конак.
У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина манастира, монахиња Урила (Враголић).
Манастир Прекопеча припада епархији шумадијској Српске православне цркве, налази се у атару села Прекопеча, поред већег села Дивостин, на територији града Крагујевца.
Подизање новог манастира почело је 1988. године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у рашком стилу и двоспратни конак.
У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина манастира, монахиња Урила (Враголић).
Манастир Прекопеча припада епархији шумадијској Српске православне цркве, налази се у атару села Прекопеча, поред већег села Дивостин, на територији града Крагујевца.
Литература
- Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 195.
- Амфилохије (Радовић), јеромонах, Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века, Споменица о шестој стогодишњици манастира
- Раванице, Београд 1981, 125.
- Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965, 200.
- П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 224-225.
Коментари
Постави коментар