ad> РАТНИ ВЕТЕРАН СПАЛИО чланску карту СНС Пређи на главни садржај

РАТНИ ВЕТЕРАН СПАЛИО чланску карту СНС

                                                                          Љубомир Брадић

Љубомир Брадић, председник Удружења бораца ратова од 1990. из Ваљева и генерални секретар Удружења "Гвоздени пук" који са још тројицом сабораца већ 48 сати штрајкује глађу на крову куће где су и просторије ове организације, демонстративно је пред новинарима спалио своју чланску карту СНС.

– Већ 48 сати смо на крову тражећи да се двојици ратних ветерана после пет година укључи струја да не би децу купали из тигања загревајући воду на шпорету. То је био наш захтев и пре десетак дана и тек када смо пробили шаке ексерима обећано је да ће им се помоћи. Међутим, не само што су нас тада слагали, већ нас и даље лажу. Наш штрајк глађу није политички, већ искључиво због свих погинули бораца и њихових породица, као и због свих ратних војних инвалида и ветерана који су сада грађани другог реда, а нису бежали, већ су бранили државу. Не желим да будем члан странке која не поштује српске ратне ветеране и инвалиде – каже Брадић.
Он такође тврди и да се никада није учланио у СНС, већ је добио чланску карту са својим именом.
-Једног дана сам добио чланску карту Српске напредне странке, а никада се нисам учланио у њу и никада нисам био активан нити ишао на састанке. Само једном сам се одазвао као председник Удружења бораца. Не желим да ме нико својата јер не желим да се бавим политиком, а посебно не желим ни на папиру да будем члан СНС – тврди Брадић и додаје да је ваљевске борце од када су почели да штрајкују на крову једино контактирао државни секретар у Министарству за рад, социјалну и борачку заштиту. Договор, каже, ипак није постигнут.
– Не занимају нас више обећања и лажи, већ да се нешто конкретно учини и не одустајемо до смрти.
Четворици бораца који се већ други дан налазе на крову прикључили су се, пред улазним вратима и ратни ветеран Божидар Петровић, као и мајка погинулог борца из Ваљева, Радовинка Гавриловић.
***
вести онлине

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић