ad> Ђаци у Србији о Јасеновцу уче на трећини стране Пређи на главни садржај

Ђаци у Србији о Јасеновцу уче на трећини стране

Усташки логор Јасеновац, где је погинуло више од 700.000 Срба, јевреја и Рома, у уџбенику за осми разред основних школа у Србији изучава се тек на једној трећини странице.
У “Историји за осми разред”, о Јасеновцу се пише у само 15 редова.
С друге стране, историја Бугарске у 19. веку и напад на Перл Харбор проучавају се на по пола стране, док су читаве лекције на више страна посвећене деколонизацији Индије или улози жена у Првом светском рату
Притом, у тих 15 редова пише да је број жртава у Јасеновцу непознат и да се креће “од 50.000, према изворима који желе да умање злочин геноцида, до више од 100.000 према војним изворима СФРЈ, од чега 30.000 чине Јевреји”.
– Први коментар који могу да дам је да је ово велика срамота. Не могу да разумем то што код неких историчара постоји тенденција да се умањује геноцид над нашим народом. Заиста није нормално да ђаци о Јасеновцу и осталим злоделима над Србима у НДХ уче тек неколико реченица. Да не причам о томе да концентрациони логор Госпић, у коме је мучено и убијено 42.000 Срба, јама Јадовно, Kарлобаг, Паг… нису ни поменути у уџбенику – истиче Никола Жутић, познати историчар који је и сам учествовао у писању неколико уџбеника за шкоалрце.
Са њим је сагласан и аналитичар и историчар Драгомир Анђелковић, који тврди да оваквом релативизацијом злочина ми практично поново убијамо жртве.
alo

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...
Постави коментар
Прикажи све

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...
1 коментар
Прикажи све

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир П...
Постави коментар
Прикажи све