ad> По канадским уџбеницима Срби су терористи Пређи на главни садржај

По канадским уџбеницима Срби су терористи


Године 2003, крајем априла месеца, као председник Савета Београдског сајма књига, с Јагошем Ђуретићем, отишао сам на разговор с амбасадором Канаде у Београду, Дејвидом Меклененом. Подсећам да је у Србији, после убиства Зорана Ђинђића, било ванредно стање. Отказани су Београдски маратон и Београдски сајам аутомобила. Предложили смо му да Канада буде почасни гост предстојећег Сајма књига. Убрзо се јавио из Отаве и саопштио да је канадска влада прихватила позив. Дакле, ма колико нестварно, то је било храбро и далекосежно.
У међувремену је преведено и објављено на десетине књига канадских писаца. Био сам двапут у Канади, први пут у Торонту, Отави и Монтреалу, други пут у Квебеку. И „довео сам“ Квебек на Сајам књига у Београду. Убрзо су кренули и други послови. Слушао сам о мултикултуралности, о неповредивим правима свих заједница, до последње. И поверовао да у Канади нема подвала, понајмање острашћених, изговорених и написаних изјава затуцаних појединаца.
Овај најкраћи могући увод помаже ми да саопштим како је мој петнаестогодишњи унук, рођен у Торонту, одличан ученик другог разреда средње школе, приморан да из уџбеника историје, на енглеском језику, учи и да потврдно одговара како су Срби терористи. Гадна су, терористичка времена. Неки канадски неинтелигентан, писац уџбеника, уз сагласност власти, уврстила је Србе у оне најопасније. Како ли се осећа мој унук – терориста? И шта раде они у амбасади Србије у Отави?
Симон Симоновић, Београд
***
Извор:Политика

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир П...