ad> Откривен тајни документ: Како су САД наградиле Ђукановића пошто се окренуо од Милошевића Пређи на главни садржај

Откривен тајни документ: Како су САД наградиле Ђукановића пошто се окренуо од Милошевића

Клинтонова администрација финансијски и политички подржавала је црногорску власт након разлаза са Милошевићем.
Администрација америчког председника Била Клинтона пружала је значајну политичку и финансијску подршку црногорској власти након што се председник Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић дистанцирао од политике Слободана Милошевића. То се може закључити из докумената који су крајем прошле недеље постављени на сајту „Председничке библиотеке и музеја Била Клинтона“. У тим документима се, између осталог, наводи да је Клинтонова администрација само 1999. године Црну Гору помогла са 55 милиона долара, преносе Вијести.
„САД су пружиле укупно 55 милиона долара економске подршке Црној Гори у фискалној 1999. години; 20 милиона од тога је била техничка и хуманитарна подршка, а 35 милиона платни биланс“, казао је 9. децембра те године Џејмс Добинс, специјални саветник председника и државне секретарке за Косово и примену Дејтонског споразума.
Добинс је том приликом казао да САД подржавају политичке и економске реформе које се дешавају у Црној Гори и да би она могла послужити као пример осталим деловима тадашње Југославије. Похвале на рачун Ђукановића Клинтон је изнео у говору у јуну 1999, који је био у част тадашњег словеначког предсједника Милана Кучана.
„Желео бих да се захвалим такође и председнику Црне Горе Ђукановићу, који је овде вечерас са нама, за све што су урадили да заштитите демократију и толеранцију неопходну да се она развије. Уз вашу помоћ и сталан опрез можемо једном за свагда доказати да су Европа и слобода синоними“, пише у његовом говору од 21. јуна 1999.
У документу америчке администрације наводи се, између осталог, и да су Ђукановић и црногорска власт најпоузданије и најефикасније снаге за демократију у Југославији.
„Показали су храбру посвећеност политичким и економским реформама, упркос сталним напорима Београда да их подрије. Црна Гора, такође, може имати важну улогу у јачању ширења демократије на остале делове бивше Југославије. Изабравши пут демократије и реформи, челници Црне Горе су поставили стандарде које би требало да следе сви југословенски лидери“, стоји у документу.
Тадашња америчка државна секретарка Медлин Олбрајт се са црногорским председником састала крајем 1999. године у Берлину на маргинама састанка шефова дипломатија осам најразвијенијих земаља свијета (Г8), а њих двоје су на лето сљедеће године разговарали и у Риму, види се из доступних података о састанцима америчког председника и државне секретарке.
Наводи се и да је уочи почетка бомбардовања НАТО-а 1999. Клинтонов саветник за националну безбедност Семјуел Бергет припремио документ који се тиче војних операција на Косову, а у којем је за Олбрајтову био намењен део о Црној Гори.
„Што се може учинити да се минимизирају политичке последице ваздушних напада у Црној Гори на председника Ђукановића“, пише у документу из марта 1999, са којег је скинута ознака тајности.
У документу се помињу верзије напада на СРЈ, у којем би првобитни пакет ваздушних напада („Фаза I“) био фокусиран на интегрисане системе ваздушне одбране у Србији и Црној Гори.
„Напад на интегрисане системе ваздушне одбране укључује у случају нужде нападе у Црној Гори. Већ смо упозорили председника Ђукановића да ће то вероватно бити случај“, стоји у документу од 20. марта.
Четири дана касније почели су ваздушни напади на Југославију.
У документима се наводи и да се Бела кућа трудила да о питању стабилности Црне Горе 2000. разговара са тадашњим и садашњим руским председником Владимиром Путином. На питање новинара да ли ће амерички председник подржати напоре појединих европских земаља да се Милошевић упозори да држи руке подаље од Црне Горе и какав је став његовог руског колеге по том питању, тадашњи заменик саветника за националну безбедност Џим Стајнберг казао је да је Бела кућа забринута.
„Многе земље Г8, нарочито наше НАТО савезнице и ми сами, забринути смо због напора Милошевића да дестабилизује регион, не само Црну Гору, него много шире. Зато очекујем да се током радне вечере и билатерале са председником Путином помене питање стабилности на Балкану и да ће председник нагласити важност да се залажемо за очување демократске владе под Ђукановићем“, казао је Стајнберг на конференцији 17. јула 2000. у Белој кући.
„Има објеката које треба гађати у Црној Гори“
Црна Гора била је тема више телефонских разговора Клинтона са британским премијером Тонијем Блером и немачким канцеларом Герхардом Шредером.
Многи делови разговора о Косову и Милошевићу нису доступни, посебно одговори саговорника америчког председника, а у једном од њих разговарају о нападима на мете у Црној Гори.
„Наш народ тражи да размотримо превентивне акције против појединих мета у Црној Гори. Знам да не жели да тамо гађа, али је чак казао да има неке ствари које бисмо требали да гађамо. Да ти дам пример или два: сматрамо да има неколико објеката у која улазе како би изнели пројектиле; у луку у Црној Гори и око њега; постоји један кључан мост који морамо да нападнемо, пре него што крену са преласком војних јединица. Стога смо веома забринути због њихових могућности да користе те објекте. Нема много мета и нема пуно ризика од цивилне штете“, казао је Клинтон.
У другом разговору он Блеру говори како се и да ли се може извршити економски притисак на Милошевића који неће превише нашкодити Македонцима и Црногорцима, а међу опцијама су борба против прања њиховог новца на Кипру и притисак на њихове рачуне у Лондону.
„Не желим да Црногорцима створим било какве проблеме“, казао је Клинтон Блеру у априлу 1999..године
***
Спутњик

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир П...