ad> Дрска провокација: Приштина би могла да „одлучује“ о даљем комадању Србије Пређи на главни садржај

Дрска провокација: Приштина би могла да „одлучује“ о даљем комадању Србије

Само дан после сусрета председника Србије Александра Вучића са Србима на Косову и Метохији, које су приштински медији оценили као „поткопавање државе Косова“ и „понижавање Приштине“, косовски председник Хашим Тачи је покушао да се реваншира.
Хашим Тачи се данас у Приштини састао са званичницима такозване „Прешевске долине“, односно са албанским представницима три општине на југу Србије, где су због бојкота пописа становништва од стране Албанаца они засигурно већина само у Прешеву. Исход састанка је покушај косовског председника да легитимише своју тезу о такозваној корекцији границе тако што ће тај врућ кромпир пребацити на одлучивање парламенту у Приштини.
Албанци с југа Србије су, како је пренела приштинска „Газета експрес“, позвали парламент на усвајање резолуције која ће омогућити њихово „уједињење са Косовом“.
„Следећих дана ћемо да се састанемо са шефовима парламентарних група и од њих ћемо да затражимо да покрену ову седницу што је пре могуће“, рекао је градоначелник Прешева Шћиприм Арифи на заједничкој конференцији с Тачијем.
Званичници у Београду нису се тим поводом оглашавали. Како је Спутњику речено, има више разлога због чега не треба реаговати на прву лопту, а не би и да Албанцима дају повод за полемику коју прижељкују.
За професора Међународног права на факултету у Косовској Митровици Дејана Мировића састанак Тачија и представника такозване „Прешевске долине“ је дрска провокација.
„Мислим да је то стварно скандалозно. Косово није члан УН и једна непризната територија која је у Србији аутономна област позива други део српске државе на некакве преговоре. Стварно, што је много много је“, каже Мировић за Спутњик.
Он сматра да су се бриселски преговори о косовском питању нашли у маказицама између немачке и америчке политике.
„Видимо да Американци као да пристају на поделу. Мислим да је, с обзиром на ову најновију и друге провокације које се дешавају, право решење да ми ипак мало закочимо тај процес преговарања и да се посветимо нечему што се зове помоћ нашем народу на Косову и Метохији“, оценио је Мировић.
На обраћање Тачија и Арифија, одмах је, међутим, реаговао косовски премијер Рамуш Харадинај који је за хрватску РТЛ телевизију поновио свој став по питању мењања граница.

„Ове границе нису баш најправедније, али с оваквим су се границама завршили ратови. Отварање граница означило би нови рат. Ја као представник Косова и Албанаца нисам спреман за нови рат за територију“, поручио је Харадинај који је на питање о Прешеву рекао да је то територија Србије и да је „то истина“.
А на питање да ли је Тачи прекорачио овлашћења изјавом о корекцији граница, Харадинај је рекао да то може да се гледа као одговор на реторику Београда који је често спомињао поделу и север Косова.
А шта о Тачијевом потезу мисли косовски парламент биће познато наредних дана када са шефовима посланичких група буду разговарали Албанци из такозване Прешевске долине, на челу са Арифијем.
***
Спутњик

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић