ad> Руска принцеза Олга Романова у Београду Пређи на главни садржај

Руска принцеза Олга Романова у Београду

Олга Андрејевна Романова, руска принцеза, наследница царске породице Романов, представила је вечерас аутобиографију „Босонога принцеза“ у Кући краља Петра првог у Београду.
Принцеза је у Београд стигла као гошћа престижне тродневне манифестације „24 сата елеганције“ која се вечерас завршава у Београду.
Аутобиографија Олге Андрејевне Романов је интересантна прича о људским животима, са дозом хумора жене која се бори са тековинама 21. века, наводи Танјуг.
Одржавање и брига о „Провендер Хаус“ у Енглеској, куће и имања из 13. века које је принцеза рестаурирала и отворила за туристе, свакодневна је битка за ову модерну принцезу. Кућа је преплављена успоменама на породицу Романов и у њој су изложени различити предмети, од посуда коју су цар и његова породица користили током њиховог последњег заточеништва до дијамантских ножева и другог.
Принцеза Олга је ћерка најстаријег нећака краља Николаја Другог, којег су заједно са породицом 1918. године убили бољшевици.
Она је најмлађе дете покојног принца Андреја Александровича из Русије, рођеног у Зимској палати у Санкт Петербургу 1897. године, који је напустио Русију са својом породицом.
На почетку разговара са Александром Ђорђевићем, организатором манифестације „24 сата елеганције“ принцеза је напоменула да њена књига није историјско штиво.
„У фокусу књиге је мој живот са свим лепим и мање лепим детаљима. Лондон је база моје породице и дом у ком сам се родила. Мој отац је прихватио своју судбину и бавио се кувањем и баштованством, а мама је Шкотланђанка. Верујем да би од моје књиге настала добра хумористичка серија на телевизији“, нашалила се принцеза.
Према њеним речима, судбина царске породице којој припада утицала је на то да се Романови раштркају свуда по свету.
„Мој отац и деда су из Одесе стигли у Париз на мировну конференцију. Већина мојих сродника је сада мртва, а ето, ја сам одлучила да напишем књигу о неком од Романових“, казала је принцеза.
За њу је њен тата представљао оличење доброг човека.
„Био је весео човек пун топлине и имала сам изузетан однос са њим. Моја мама је такође била изузетна жена са планом да се уда за племића. Тај пројекат је на крају остварила. Имали су одличан брак“, рекла је принцеза.
Гошћа из Лондона сећа се одрастања под врло строгим надзором породице.
„Када сам се родила, моја мама је имала две гувернанте које су уз њу бринуле о мом одгоју. Стално су мотриле на моје понашање ма где да сам кренула. Касније сам похађала часове балета и играла тенис. Ипак, моја прва и последња љубав, што се тиче спорта, били су коњи, а то се нимало није свиђало мојој мами. Говорила ми је да девојчица не би требало толико времена да проводи у друштву коња“, открила је принцеза.
Тинејџерски дани јој, како каже, нису донели много забаве.
„Стекла сам пунолетство 1968. године. Неколико година касније сам схватила да су шездесетих година сви радили све осим мене. Није ми било дозвољено да одем на бал или на забаву, а да ми моја мама не прави друштво. Можете да замислите некога ко треба да позове девојку и њену маму на рандеву. Сироти шофер ме је возио некада крадом, чекао је сатима и враћао ме са забава“, присећа се принцеза.
Она радо прича о деци.
„Имала сам среће са децом. Удала сам се 1975. године и добила троје деце. Имају забавне животе и добри су људи“, казала је принцеза.
***
Спутњик

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир П...