Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин дао је интервју за часопис Московског државног института међународних односа Министарства спољних послова Русије.
Лист наводи да је Србија европска држава која није увела санкције Русији и да је бити амбасадор Русије у Србији одговоран и захвалан посао. „Срби су наши главни навијачи“, рекао је раније Чепурин. „Срби се искрено радују успесима Русије. Веома воле Русију и њеног председника Путина, зато што знају: што смо ми јачи, њима ће бити лакше“.
Успеси Русије су Сирија и Крим. Како су Срби прихватили враћање Крима?
— Већина Срба има следећу логику: Крим је руски и вратио се у Русију. Многи, искрено говорећи, нису знали да је он „отишао“ у Украјину након распада СССР-а.
А Косово је „српски Крим“?
— Да, то је српска земља. Колевка Србије. Њена светиња. Косово такође треба да се врати у правно и државно поље Србије у складу са међународним правом. Албанци називају државу „Косова“. Срби су покрајина Косово и Метохија, како се оно и званично назива, укључујући и у Уставу Србије. „Земља дроздова и манастира“.
Каква је ситуација данас?
— Постоји резолуција Савета безбедности УН 1244 од 10. јуна 1999. године, према којој је Косово део Србије. Не постоји никакав други међународни правни оквир. Али, дефакто, самопроглашена 2008. године псеудо-држава „Косово“ данас постоји сама по себи, она је одвојена од основне Србије квазиграницом — „административном линијом“. Притом, на делу КиМ, на северу, компактно живе Срби. То су четири града јужно од реке Ибар: Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић и Звечан. На тој територији власт Приштине се практично не примењује. Постоји више енклава. Али све у свему, са југа Косова и Метохије су Срби протерани. У Приштини је 1999. године било 42 хиљада Срба, а данас — 50. У Пећи је живело 18 хиљада, а сада два сеоска свештеника. У Призрену је од 10.000 остало 100 Срба и тако даље.
Како они тамо живе?
— Већина Срба је након почетка сукоба морала да бежи у унутрашњу Србију и друге земље. Данас је Косово можда најсиромашнији и најкриминалнији део јужне Европе. Дрога, шверц, највећа америчка база Бондстил, оружје, избеглице. Једни беже или страдају, а други профитирају.
А наш званичан однос према косовском проблему?
— Ту су три момента. Прво, ми не признајемо државу Косово, строго се придржавамо Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Само Београд и Приштина могу да се договоре о статусу и степену аутономије покрајине Косово и Метохија. Друго, ова одлука мора се донети без дрског притиска са Запада на Београд. Треће, ми ћемо бити спремни да помогнемо у потрази за компромисом и одрживим решењем.
— Русија се солидарише са тежњом Србије да пронађе решење у оквиру устава земље и резолуције Савета безбедности УН. И ми смо спремни да подржимо оне компромисе које ће народ пријатељске нам Србије сматрати прихватљивим. Иницијатива и дефиниција става овде је на Србији, а улога Русије је у могућој помоћи на захтев српске стране. Важно је напоменути да сада све више земаља размишља о повлачењу претходног признања Косова. Први весници су Суринам, Сао Томе и Принципе, а у јуну је признање повукла и Либерија.
Да ли су Србији наши једини истомишљеници у Европи?
— Руси и Срби имају много заједничког. Ово је највећи народ на Балкану, и то подељени народ. Срби су били језгро Југославије. Етнички Срби живе како у Србији тако и по ободу својих граница: у Босни и Херцеговини (Република Српска), у Црној Гори, Хрватској, Македонији, Словенији. Југославија, која се 1991. године распала, на свој начин је поновила судбину Совјетског Савеза.
Данашњи руско-српски односи граде се на духовном и емоционалном нивоу, јер смо ми рођаци по крви и вери, али и по прагматичности, јер наше схватање света и наши интереси су веома блиски.
Русија поздравља војну неутралност Србије, њено одбијање да се придружи НАТО-у, као и чврст став о неукључивању увођењу антируских санкција. То није воља неког лидера. То је став већине српског народа. Сваки лидер који поступи другачије овде неће остати на власти.
Заиста?
— Апсолутно. Вероватно сте видели споменик Николају Другом поред зграде председништва? Подигнут је недавно. Прошлост нас чврсто повезује: још у 14. и 15. веку српски монаси су долазили у Русију која је била под монголском влашћу. Затим смо неколико векова ми помагали Србима, Словенима да се ослободе од Османлија. После револуције руска емиграција ишла је углавном у два града — Париз и Београд. Овде је стигло сто хиљада белих емиграната. У Војводини, Белој цркви и Сремским Карловцима живели су руски свештеници и козаци, у Београду — интелигенција, научници, византолози, балетски уметници, архитекте. Последњи пројекат архитекте Николаја Краснова пре емиграције био је Ливадски дворац на Криму. Када се са 58 година нашао у Београду, он је за 17 година изградио скоро 200 здања — три пута више него за 58 година у Русији! И то су култне зграде — Краљевски двор, зграда Патријаршије, Владе, Министарства спољних послова.
Срби боље познају битке из Другог светског рата од нас. Већина становништва је проруска и ово расположење смо последњих година успели да ојачамо.
А са друге стране, Србија тежи уласку у ЕУ која је увела заједничке санкције Русији.
— Преговори за улазак Србије у ЕУ се воде већ много година. Са уласком у ЕУ многи овде везују богатији живот. Што није тачно.
Али Србија још није ушла. Колико је далека та будућност?
— То се неће догодити пре 2025. И то је оптимистична прогноза. Али каква ће бити ЕУ до тада? Срби категорички не желе да приступање ЕУ погорша односе са Русијом. Нису уверени да ће ЕУ преживети до тада и такве сумње се повећавају. Осим тога, Срби су чврсто против придруживања НАТО-у. А остаје и проблем Косова. Притисак Американаца расте, али Београд не намерава да капитулира пред Западом. Постоји више питања него одговора. Запад користи ЕУ као „шаргарепу“ да би натерао Београд да прави уступке.
***
Спутњик
Коментари
Постави коментар