Мушки субјект у књизи је песник који води дијалог са својом отеловљеном анимом, заводи је, исповеда јој се, смишља разне улоге за њу, додељује јој двојницу
Из збирке у збирку Звонко Карановић проналази нове поетске изразе, нове тематске изазове и слике поетских светова, а умножавајући емоције и ликове своје поезије као да се поиграва линеарним структурама овог књижевног рода. У својој новој књизи „Иза запаљене шуме”, у издању ЛОМ-а, која наликује на шетњу кроз „кодирани космополитски луна-парк”, још једном уверава у визуелну и звуковну снагу свог стваралаштва.
Апачи из племена Чикава за свет кажу „шума”, мисао је која отвара вашу нову поетску збирку. Њена реалност је апокалиптични пост-свет, стварност на граници сна и живота?
Временска раван збирке је смештена у блиску будућност, и Боб Дилан и Џулијан Асанж су још живи, као и потреба за добром поезијом коју једна од јунакиња цитира, а друга тетовира на рамену. Епиграф збирке о свету као шуми у тесној је вези с насловом. Ако свет „гори”, шта остаје после и иза њега? Да ли постоји уточише које стихија не може да досегне? Да ли је то уметност? Вера? Секс? Где су простори хуманости? Да ли постоји место за поезију? То су била питања од којих сам почео. Тако је настао хотел високо у планини, како сам замислио то сигурно, повлашћено место спасења, ка коме иду јунаци књиге. Али, планински путеви су неосветљени, успон је стрм, на путовању се догађају непредвиђене ствари и потребно је много упорности како би се доспело тамо.
***
Извор:Политика.рс
Коментари
Постави коментар