Потпуковник Никола Калабић је био један од најбољих борбених команданата генерала Драже Михаиловића, али и један од најбољих говорника. У наставку преносимо његов антологијски говор, који је пролећа 1944. прештампавала четничка штампа:
Комунисти!
Ми смо два света: између нас и вас нема помирења!
Ви хулите на Бога – ми за њега гинемо, сматрамо га својим заштитником!
Ви рушите породице и Српство, а ми истичемо као главна начела наших стремљења, без којих би нам и сама борба била штура и бескорисна!
Зато борба коју водимо противу вас мора се завршити нашом потпуном победом.
Љотићевци!
Ви сте Јуде Искариотске нашега народа, а у служби туђина и туђинске идеологије! Између вас и нас постоји само једна историјска веза: жалосни пример Вука Бранковића, чију сте ви славу потамнели својом службом непријатељу свога народа. Шта ви очекујете, чему се ви надате? Српски народ вас се гнуша: он ће вас збрисати са лица земље као највећу срамоту!
Сви ви: комунисти, љотићевци, газдаши и петоколонаши примите к срцу речи наше народне песме:
‘‘Не чекај ме на бијелом двору,
Ни на двору, ни у роду моме’‘.
Немци, Талијани, Мађари, Бугари, Арнаути, усташи и остала жгадијо!
Ви, варвари двадесетог столећа, који тако срамно поступате с нашим правдољубивим народом и који узесте 1.500.000 српских невиних живота, осећате ли како вам се кожа јежи на леђима! Долазе дани одмазде, дани ПРАВДЕ! За вас злочинце милости неће бити, јер је потребно да Европа, о којој ви и ваше газде често причате, буде очишћена од моралне трулежи коју ви представљате! Сваки кривац може овога пута бити уверен да ће га стићи казна, јер нема места на кугли земаљској где би се могао сакрити како би избегао изласку пред међународни суд Правде, који је већ основан између наших великих савезника! Спремите се за то, варвари, да окајете грехе у крви, као што сте и ви крвљу потписивали своја злодела! Али дотле спремите се да и од нас самих примите један део казне, кад се наша дична војска крене против вас, да вас заувек онемогући на нашој националној територији!
После слике тешкоћа и страдања, право је да бацимо кратак поглед на блиску будућност која за нас Србе крије најлепше видике националне радиности и процвата! На крају трновитог пута којим данас идемо налази се рајски врт наше народне државе, у коме ће према замисли нашег Равногорског покрета Србин бити господар на своме!
(Објављено у књизи “Истина о Калабићу“ Милослава Самарџића, Погледи“, Крагујевац, 1999)
Коментари
Постави коментар