ad> Мајка војводе Бојовића – хероина свога доба Пређи на главни садржај

Мајка војводе Бојовића – хероина свога доба

Векови пролазе, али оно што се не мења јесте жеља мајке да својој деци пружи највише што може. Баш таква је прича о Ради, мајци великог српског војводе Петра Бојовића. Војвода јесте био јунак, али је и његова мајка била херој. Шта је све за децу урадила записала је у Дневник њена ћерка Милена Бојовић и ти записи део су изложбе "Велике наде мајке Раде" у Завичајном музеју у Новој Вароши.


Удали су је 1837, са петнаест година, за Перута, у честиту и вредну породицу Бојовић, у нововарошко село Мишевићи. Био је то за Раду шок, после кога је уследила напорна сеоска свакодневица, а потом и њена највећа радост - деца.
"Императив њеног живота био је да јој се деца школују и да се Србија ослободи од турске власти. По природи непокорна, бунтовна, телом крхка, душом силна, срцем јака, Рада Бојовић је све своје муке заменила одлучном борбом за променама", каже ауторка изложбе, кустос Завичајног музеја Нова Варош Индира Генџић.
Из Нове Вароши је 1867. године Рада са породицом прешла у Радељево, у ивањичку општину. А о свом дотадашњем животу казивала је: "Однела сам у Нову Варош масла, платна, сукна и продала. Још позајмила и сакупила 150 гроша и послала Илији у Београд за школовање. Дужност је родитеља да ради за своју децу и свака би мајка овако и оволико радила за свој пород".
У свет је испраћала једног по једног сина са аманетом да им борба за слободу и образовање буду водиље. 
"Знала је да спреми ручак, да оде у поље да ради и целе ноћи да тка или да плете, како би деца могла да се обују и да иду у школу", каже Миљка Бојовић из Мишевића.
Милутин Бојовић из Мишевића напомиње да је два пута месечно Рада пешице долазила из Ивањице за Београд.
"Дође код Петра, преда храну и кад преда храну, она се враћа за Ивањицу", објашњава Бојовић. 
Бојовићи су завршили високе школе и постали изузетни људи. Илија је био свештеник, Јеврем, епископ Жички, завршио је и академију у Москви, Лука и Петар су били официри, Јован земљорадник, а кћи Милена професорка.
Неписмена, храбра и мудра сеоска домаћица из Мишевића, мирно је склопила очи 1904. у Београду, као задовољна мајка, која је носила градску ношњу и научила да чита.
***
Извор:http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/3208267/majka-vojvode-bojovica--heroina-svoga-doba-.html

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...
Постави коментар
Прикажи све

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...
1 коментар
Прикажи све

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир П...
Постави коментар
Прикажи све