ad> Мајка војводе Бојовића – хероина свога доба Пређи на главни садржај

Мајка војводе Бојовића – хероина свога доба

Векови пролазе, али оно што се не мења јесте жеља мајке да својој деци пружи највише што може. Баш таква је прича о Ради, мајци великог српског војводе Петра Бојовића. Војвода јесте био јунак, али је и његова мајка била херој. Шта је све за децу урадила записала је у Дневник њена ћерка Милена Бојовић и ти записи део су изложбе "Велике наде мајке Раде" у Завичајном музеју у Новој Вароши.


Удали су је 1837, са петнаест година, за Перута, у честиту и вредну породицу Бојовић, у нововарошко село Мишевићи. Био је то за Раду шок, после кога је уследила напорна сеоска свакодневица, а потом и њена највећа радост - деца.
"Императив њеног живота био је да јој се деца школују и да се Србија ослободи од турске власти. По природи непокорна, бунтовна, телом крхка, душом силна, срцем јака, Рада Бојовић је све своје муке заменила одлучном борбом за променама", каже ауторка изложбе, кустос Завичајног музеја Нова Варош Индира Генџић.
Из Нове Вароши је 1867. године Рада са породицом прешла у Радељево, у ивањичку општину. А о свом дотадашњем животу казивала је: "Однела сам у Нову Варош масла, платна, сукна и продала. Још позајмила и сакупила 150 гроша и послала Илији у Београд за школовање. Дужност је родитеља да ради за своју децу и свака би мајка овако и оволико радила за свој пород".
У свет је испраћала једног по једног сина са аманетом да им борба за слободу и образовање буду водиље. 
"Знала је да спреми ручак, да оде у поље да ради и целе ноћи да тка или да плете, како би деца могла да се обују и да иду у школу", каже Миљка Бојовић из Мишевића.
Милутин Бојовић из Мишевића напомиње да је два пута месечно Рада пешице долазила из Ивањице за Београд.
"Дође код Петра, преда храну и кад преда храну, она се враћа за Ивањицу", објашњава Бојовић. 
Бојовићи су завршили високе школе и постали изузетни људи. Илија је био свештеник, Јеврем, епископ Жички, завршио је и академију у Москви, Лука и Петар су били официри, Јован земљорадник, а кћи Милена професорка.
Неписмена, храбра и мудра сеоска домаћица из Мишевића, мирно је склопила очи 1904. у Београду, као задовољна мајка, која је носила градску ношњу и научила да чита.
***
Извор:http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/3208267/majka-vojvode-bojovica--heroina-svoga-doba-.html

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић