ad> Пећина Кађеница – српско губилиште и светилиште Пређи на главни садржај

Пећина Кађеница – српско губилиште и светилиште



Кађеница је пећина и збег-црква у Србији. Налази се уз десну обалу Западне Мораве, у близини бране за хидроелектрану у Овчар Бањи, у атру села Дљин.. Пећина је површине око 50 m² са неколико мањих „џепова“. Прилаз пећини је уређен[3]. Главна дворана у пећини је сакрално-споменички простор
У зиду Кађенице је пробијен прозор тако да је пећина доста добро осветљена. Испред пећине је велики крст..
За време Хаџи Проданове буне у пећину се сакрио народ од Турака. Међутим Турци су открили збег и на улаз пећине нагомилали грмље и сламу и запалили ватру тако да се народ у пећини угушио. Пошто се народ угушио димом (кадом) од овог догађаја пећина је добила име Кађеница. Кости убијених у пећини су лежале тако до 1936. године када су на залагање тадашњег владике жичког Николаја Велимировића, сахрањене у два камена саркофага. Прилаз пећини је уређен пред почетак Другог светског рата[4]. Поновно уређење пећине и приступа до ње је извршено 1991. године..

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...
Постави коментар
Прикажи све

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...
1 коментар
Прикажи све

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир П...
Постави коментар
Прикажи све