У крају чија је историја толико измешана легендама,предањима и народним веровањима,да ретко ко зна шта је неко додао ономе што је устаљено мишљење у народу а шта одузето.
Истина није само оно што је народ рекао већ и оно што ће рећи.И оно што ћути.
Река Јерма,позната и као мала река-велики инаџија, два пута прелази границу која дели Србију и Бугарску,пре него што се улије у Нишаву и свој мир преко Мораве и Дунава пошаље у Црно море.Пре него се уђе у рај тишине,са леве стране наилази се на манастир Суково,чија је црква посвећена Успењу Пресвете Богородице.
Манастир Суково
Настављајући даље путем,са десне стране реке смештен је манастир Светог Јована Богослова – ПОГАНОВО(један од ретких ако не и једини манастир који због своје неприступачности и мањка путева никада није пустошен).
Царица Јелена, потоња монахиња Хипомена(Ипомонија),супруга византијског цара Маноја II Комнина и мајка последњег византијског цара Константина XI поклонила је манастиру једну од значајнијих икона у византијском свету.Икона је осликана са обе стране:на једној су ликови Богородице и Светог Јована Богослова,а са друге чуда у Латомском манастиру.Икона се данас чува у Софији.
Истина овде почиње из дана када су брат и сестра,Константин и Јелена Дејановић(Драгаш)зидали два манастира.Говори се да је Јелена рекла да зида задужбину “за вечита времена”,а Константин “да траје колико живот једнога човека” или до прве “велике силе”.И тако је Јелена подигла манастир Поганово а Константин Светом Јовану Претечи,манастир Муштар.Тако се и одиграло.
Манастир Муштар је најмање четири пута рушен и паљен и толико пута и обнављан.Ипак никада није потпуно оживео,после рушења и потпуног затирања које је учинила турска “велика сила”.
Манастир Муштар је најмање четири пута рушен и паљен и толико пута и обнављан.Ипак никада није потпуно оживео,после рушења и потпуног затирања које је учинила турска “велика сила”.
Име Муштар добио је по називу биљке слачице,која се у народу зове муштар или муштарда,или по великом муштрању(малтретирању).Изгледа да је ово последње.Ипак данас на месту некадашњег знаменитог српског манастира налази се велелепна црква посвећена Светом Јовану Крститељу.
У овом крају некада познатом и као “Константинова земља”,којега су турци мрзели због неприступачног терена и обиља хајдука где је пролазио и “римски пут” могу се чути и други разлози нестанка овог манастира.Ипак ретким пролазницима тражитељима заборављене земаљске лепоте неће бити тешко да чују Претечине речи:"ПОКАЈТЕ СЕ БЛИЗУ ЈЕ ЦАРСТВО НЕБЕСКО".
Манастир Муштар
***
Жика Ракић дипл.историчар,професор
Коментари
Постави коментар