ad> МАНАСТИР НАД КОЈИМ АНЂЕЛИ ВЕЈУ - ВРАТНА Пређи на главни садржај

МАНАСТИР НАД КОЈИМ АНЂЕЛИ ВЕЈУ - ВРАТНА



манастир и три највиша камена моста у Европи


Манастир Вратна се налази на око четрдесет километара од Неготина а двадесетак од Брзе Паланке. Лежи сакривен између високих стена а поред саме реке Јабуче. Види се тек када му се приђе са источне стране на око две стотине метара. Име је манастир добио по огромним, до тридесет метара високим, вратима или капијама исклесаним у стенама корита реке Јабуче која их је стотинама хиљада година дубила и обликовала без икаквог алата. Капија укупно има три и могу се сматрати за право светско чудо природе Божије. Истовремено то су три највиша камена моста у Европи!
Његово постојање се везује за прве деценије 14. века, а једна од претпоставки је да га је основао свети Никодим Архиепископ српски ( 1317 – 1325). године. По многим веродостојним изворима, сматра се да је оснивач манастира свети Никодим Тисмански, рођак светог Кнеза Лазара, који је у нашем народу био познат као „Поп Никодим“. У његовом житију стоји да је са изасланством посредовао у Цариграду 1374. године у помирењу Српске Цркве и Цариградске Патријаршије. Сви познати писани извори наводе да је свети Никодим боравио и подвизавао се у кладовском крају, одакле прелази суседну Румунију где оснива манастире Тисман и Водицу, и да у том периоду долази у Србију и оснива манастир Вратна.
Манастирска црква дужине је 16 метара, ширине 7,5 а зидови дебљине 2,5 метара. Њена лађа је ниска у осветљена са шест прозора сличних пушкарницама, док њен нартекс осветљавају два округла прозора

Од старијег живописа сачувало се једино глава Христа Спаса у конхи проскомидије и делови живописа Светитеља на западном зиду: сцене из Јеванђеља, Свети Макарије, Зосим и Марија Египћанка. У прошлости је забележено да је манастир више пута обнављан. Године 1415. војвода Шарбан из Струза код Букурешта је оставио запис о обнови који се временом избрисао али га је забележио старешина Генадије 1856. године у свом служебнику на 163. страни. У почетку XIX века обнавља га оборкнез Станко Фрајкор. Манастирски конак подигнут је 1856. године трудом мештана села Уровице, Вратне и Јабуковца.

Манастир је у новије време препокривен а дозидан је и звоник над припратом. Недалеко изнад манастира налази се испосница Светога Никодима Тисманског. Келија је у самој стени и готово да је неприступачна. Од грађевине келије данас се могу видети само тек по неки детаљи.

 Освећење новог живописа обавио је Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион 13. јула 2018. године 


Прве две капије се налазе одмах иза манастира.


Трећа капије удаљене су око 3.километра и пут је као у најбољим сценама из филмова “Индијане Џонс”.Иде се обалом реке Вратне,прелази се са једне на другу страну,на једом месту се пење преко стене,на неколико се прескаче река.На половини пута ка трећим капијама се улази у суво корито Вратне.Стаза је веома атрактивна.

Када се попнете на друге капије добија се величанствен поглед на манастир и околину.

Заједно са Небеским мостовима живи 24 врсте дрвенастих (буква, орах, мечија леска, јоргован, горски јавор, јасен и друге) и 170 врста зељастих биљака. Поред муфлона и јелена лопатара који живе у ловишту, дуж корита живи 57 врста птица, 10 врста слепих мишева, затим степски творови, видре, јазавци, куне и друге животиње.
***
Жика Ракић дипл.историчар,професор

                                                     

Вратњанске Капије

Пролази заковаше просторе
окитише се светлошћу
по којој се ветрови веју
а магла успаванке крије
за вилењаке уснуле.
Пролаз у просторе преточене
у незрели узраст
раног јутра
буди осмехе
уклесане у дах дужине
проходаног дана.
Заковане капије
забрањени су пролази вода
за ивице завезаног слуха
којима корачају погледи.
Слободан Ж. Ракић (1943-2010)
Извори:
Списак манастира Српске православне цркве
Манастир Вратна
Епархија тимочка
Википедија

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир П...