ad> МАНАСТИР НАД КОЈИМ АНЂЕЛИ ВЕЈУ - ВРАТНА Пређи на главни садржај

МАНАСТИР НАД КОЈИМ АНЂЕЛИ ВЕЈУ - ВРАТНА



манастир и три највиша камена моста у Европи


Манастир Вратна се налази на око четрдесет километара од Неготина а двадесетак од Брзе Паланке. Лежи сакривен између високих стена а поред саме реке Јабуче. Види се тек када му се приђе са источне стране на око две стотине метара. Име је манастир добио по огромним, до тридесет метара високим, вратима или капијама исклесаним у стенама корита реке Јабуче која их је стотинама хиљада година дубила и обликовала без икаквог алата. Капија укупно има три и могу се сматрати за право светско чудо природе Божије. Истовремено то су три највиша камена моста у Европи!
Његово постојање се везује за прве деценије 14. века, а једна од претпоставки је да га је основао свети Никодим Архиепископ српски ( 1317 – 1325). године. По многим веродостојним изворима, сматра се да је оснивач манастира свети Никодим Тисмански, рођак светог Кнеза Лазара, који је у нашем народу био познат као „Поп Никодим“. У његовом житију стоји да је са изасланством посредовао у Цариграду 1374. године у помирењу Српске Цркве и Цариградске Патријаршије. Сви познати писани извори наводе да је свети Никодим боравио и подвизавао се у кладовском крају, одакле прелази суседну Румунију где оснива манастире Тисман и Водицу, и да у том периоду долази у Србију и оснива манастир Вратна.
Манастирска црква дужине је 16 метара, ширине 7,5 а зидови дебљине 2,5 метара. Њена лађа је ниска у осветљена са шест прозора сличних пушкарницама, док њен нартекс осветљавају два округла прозора

Од старијег живописа сачувало се једино глава Христа Спаса у конхи проскомидије и делови живописа Светитеља на западном зиду: сцене из Јеванђеља, Свети Макарије, Зосим и Марија Египћанка. У прошлости је забележено да је манастир више пута обнављан. Године 1415. војвода Шарбан из Струза код Букурешта је оставио запис о обнови који се временом избрисао али га је забележио старешина Генадије 1856. године у свом служебнику на 163. страни. У почетку XIX века обнавља га оборкнез Станко Фрајкор. Манастирски конак подигнут је 1856. године трудом мештана села Уровице, Вратне и Јабуковца.

Манастир је у новије време препокривен а дозидан је и звоник над припратом. Недалеко изнад манастира налази се испосница Светога Никодима Тисманског. Келија је у самој стени и готово да је неприступачна. Од грађевине келије данас се могу видети само тек по неки детаљи.

 Освећење новог живописа обавио је Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион 13. јула 2018. године 


Прве две капије се налазе одмах иза манастира.


Трећа капије удаљене су око 3.километра и пут је као у најбољим сценама из филмова “Индијане Џонс”.Иде се обалом реке Вратне,прелази се са једне на другу страну,на једом месту се пење преко стене,на неколико се прескаче река.На половини пута ка трећим капијама се улази у суво корито Вратне.Стаза је веома атрактивна.

Када се попнете на друге капије добија се величанствен поглед на манастир и околину.

Заједно са Небеским мостовима живи 24 врсте дрвенастих (буква, орах, мечија леска, јоргован, горски јавор, јасен и друге) и 170 врста зељастих биљака. Поред муфлона и јелена лопатара који живе у ловишту, дуж корита живи 57 врста птица, 10 врста слепих мишева, затим степски творови, видре, јазавци, куне и друге животиње.
***
Жика Ракић дипл.историчар,професор

                                                     

Вратњанске Капије

Пролази заковаше просторе
окитише се светлошћу
по којој се ветрови веју
а магла успаванке крије
за вилењаке уснуле.
Пролаз у просторе преточене
у незрели узраст
раног јутра
буди осмехе
уклесане у дах дужине
проходаног дана.
Заковане капије
забрањени су пролази вода
за ивице завезаног слуха
којима корачају погледи.
Слободан Ж. Ракић (1943-2010)
Извори:
Списак манастира Српске православне цркве
Манастир Вратна
Епархија тимочка
Википедија

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић