ad> ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ДЕСПОТ Пређи на главни садржај

ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ДЕСПОТ

СВЕТИ ДЕСПОТ СТЕФАН СРПСКИ-СЛЕПИ


Праунук Цара Лазара, последњи миропомазани и законити Срспки средњевековни владар. Владао је од јануара 1458. до 1.априла 1459. год. Заједно са братом Гргуром ослепљен на Васкрс 1441. год. по наредби Мурата II (који је мислио да Срби неће поштовати слепог владара). Био је најдостојанственији Србски владар.


Сусрет оца Деспота Ђурађа Бранковића са слепим синовима забележени су епским стиховима “Мила децо, два Деспотовића, колико сте слепи толико сте лепи”. Много је помагао Цркве, храбро се носио са турцима и одбио да се одрекне Православља до смрти у тешком сиромаштву 9/22 октобра 1476. у Италији (касније пренет у Крушедол). Његова Светост се јавила светлошћу и зато га турци спаљују (1716) слично Светом Сави. У манастиру Крушедолу који је задужбина његовог сина Максима чува се део његових моштију.
Свети Деспот Стефан Црпски – слепи, рођен око 1417. год. син је Ђурађа Бранковића (Мариног сина – најстарије ћерке Кнеза Лазара И Кнегиње Милице, а удате за Вука Бранковића) и Ирине Палеолог-грчке принцезе (познате у народу као “проклета Јерина”). Како Лазарев и Милицин син Деспот Стефан Лазаревић (1389/1393-1402/1427) није имао мушких потомака, престо је прешао на побочну линију односно Деспота Ђурађа Бранковића који влада од (1427 до 1456), када га наслеђује син Лазар који влада до 20. јануара 1458. год. када умире а онда по благослову Српског патријарха, Стефан је устоличен и миропомазан у Смедереву чиме постаје задњи миропомазани – законити Српски Деспот и владар који влада до 1. априла 1459. год. За то кратко време стекао је поштовање и дивљење народа јер Смедерево није предао ни Турцима ни Угрима, због чега уз помоћ дворских сплетки и бива свргнут са власти. На његово место долази римокатокик бан Стјепан Томашевић који се због тога венчава девојчицом Јеленом Стефановом братаницом – Лазаревом ћерком. Због свих тих смутњи Турци 20. јуна 1459. год. улазе у фактички небрањено Смедерево. Тиме је Српска средњовековна држава престала да постоји.
У младости је Деспот Стефан био предан као таоц и гаранција турском султану Мурату другом који га са братом Гргуром ослепе на Васкрс 1441. год. због њихове лепоте и достојанства а у страху од њих ако се буду домогли власти, мислећи да Срби неће поштовати слепог владара. После пораза турака од хришћана 1443/1444 Турци их пусте из заточеништва. Деспот Стефан Лазаревић је владао као Деспот од 1402. до 1427 јер је 1389.год. био малолетан и уместо њега влада намесништво до 1393. год. када постаје пунолетан и влада као кнез до 1402. год. када у Цариграду у Византији добија титулу Деспота.

По силаску са власти Стефан бива протеран из Србије па преко Хрватске одлази у Дубровник па у Албанију. Ту се жени свастиком Ђурађа Кастриота -Скендербега, Ангелијом.  Са њом је изродио троје деце Мару, Ђорђа и Јована.
Због сиромаштва и опасности од турака прелазе у Италију у мало насеље код Трста названо Београд.Иако под притиском папе није се одрекао Православља а умире 1476.године и бива сахрањен у истом месту.
У покушају да се домогну блага лопови открију његове нетрулезне мошти а његова жена и деца их понесу у Мађарску у место Купиново и положе у цркву Светог Луке у граду Купинику. Ангелина и син Ђорђе се замонаше и подигну манастир Крушедол. Када су се 1505. год. преселили у Влашку понесу и његове мошти да би их 1509. год. положили у новоизграђени манастир Крушедол где су им верници указивали велико поштовање. Сличне судбине су биле као и мошти Светога Саве те их Турци спалише 1716. год. Остао је мањи део који се данас чува у манастиру у Крушедолу.
Жика Ракић дипл.историчар,професор

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић

МАНАСТИР СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА НА СВЕТОЈ ГОРИ

Манастир Светог Пантелејмона такође познат као Русикон је један од 20 „главних“ манастира на Светој гори. Традиционално се сматра „руским“, иако састав монаха је постао претежно руски тек у последњем кварталу XIX века, када је стављен под управу Руске цркве и руског цара што је трајало до почетка Првог светског рата. Панталејмон је рангиран као 19-ти манастир у хијерархији Свете горе. Првобитно руско монашко насеље на Светој гори у XI веку је било признато као посебан манастир. У време татарско-монголског ропства Русије већина монаха били су Грци и Срби. Крајем XV и почетком XVI века у манастиру су живели углавном Срби,о чему сведочи преписка управе манастира са властима у Москви из тог времена. У XVIII веку манастир је пао у тако тешлко стање тако да су 1726. године у њему остала само два руска и два бугарска монаха. Године 1735. манастир је проглашен грчким. Манастир је обновљен и поново постао руски 1830. године доласком јеромонаха Аниките. Манастир је био под покровитељс...