ad> ДРЕВНИ ХРАМ У ЉУБИЊУ - Црква Рођења Пресвете Богородице Пређи на главни садржај

ДРЕВНИ ХРАМ У ЉУБИЊУ - Црква Рођења Пресвете Богородице


Црква Рођења Пресвете Богородице је храм Српске православне цркве који се налази у Љубињу у Републици Српској и припада Епархији захумско-херцеговачкој.
Поред цркве, Национални споменик чини и њено покретно наслеђе односно литија икона и Јеванђеље из 1789. године, као и средњовековне некрополе стећака са споменицима. Један део наслеђа чини и Служабник који је штампан у Венецији 1580. године, а налази се у овој цркви.
Датира из 1867. године и битан је археолошки локалитет. Историја љубињског краја, античка, а посебно средњовјековна, слабо је истражена, па је утолико и значај открића до којих су археолози дошли већи.
Ивана Грујић, археолог - кустос Музеја Херцеговине у Љубињу, каже да се током прве фазе археолошких истраживања дошло до изузетних резултата. Откривени су темељи двије старије црквене грађевине - једна средњовјековна из 12. и 13. вијека и једна старија из раносредњовјековног периода.
- Открили смо и касноантичку гробницу. Она је посебно значајна. То је гробница на свод која се налази испод олтарског дијела средњовјековне цркве. Откривено је 27 средњовјековних, два касноантичка и један римски гроб оријентације сјевер-југ - рекла је Грујићева.
- Од ситног покретног материјала, најзначајнији је налаз минђуше са једном јагодом која је урађена од сребра са позлатом. Претпостављамо да потиче из 13. или 14. вијека. Пронашли смо и сребрни дубровачки полудинар, сребрни динар и угарски новац из 17. вијека. Дубровачки динар датира из 14. вијека, тада почиње њихово ковање и траје све до 16, 17. вијека - објаснила је Грујићева.
Иако су ово тек прелиминарни резултати, археолози кажу да су им много помогли у утврђивању старости грађевина које су пронађене унутар цркве. Утврђена је и аналогија у градњи средњовјековног храма са манастирима у Тврдошу и Завали.
највјероватније ради о средишту средњовјековне жупе, на што упућује монументалност грађевина и начин градње, као и новац који је уложен у градњу тих објеката. Тврди, да се може рећи да је ово било важно сједиште у земљи.
Пошто се у средњовјековном периоду сама црква налазила у средишту некрополе, пронађено је много скелетних остатака, који ће бити истражени да би се утврдила њихова старост, а након тога биће сахрањени по православним обичајима. Археолози и даље настављају са истраживањима.
Ископавања у самој цркви би требало да трају још десетак дана. Црква на овим просторима постоји више од хиљаду година, што потврђују и ранохришћанске и хришћанске гробнице, које су овдје пронађене. Тиме је потврђено и вјековно присуство српског народа у овом крају. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић