ad> ДРЕВНИ ХРАМ У ЉУБИЊУ - Црква Рођења Пресвете Богородице Пређи на главни садржај

ДРЕВНИ ХРАМ У ЉУБИЊУ - Црква Рођења Пресвете Богородице


Црква Рођења Пресвете Богородице је храм Српске православне цркве који се налази у Љубињу у Републици Српској и припада Епархији захумско-херцеговачкој.
Поред цркве, Национални споменик чини и њено покретно наслеђе односно литија икона и Јеванђеље из 1789. године, као и средњовековне некрополе стећака са споменицима. Један део наслеђа чини и Служабник који је штампан у Венецији 1580. године, а налази се у овој цркви.
Датира из 1867. године и битан је археолошки локалитет. Историја љубињског краја, античка, а посебно средњовјековна, слабо је истражена, па је утолико и значај открића до којих су археолози дошли већи.
Ивана Грујић, археолог - кустос Музеја Херцеговине у Љубињу, каже да се током прве фазе археолошких истраживања дошло до изузетних резултата. Откривени су темељи двије старије црквене грађевине - једна средњовјековна из 12. и 13. вијека и једна старија из раносредњовјековног периода.
- Открили смо и касноантичку гробницу. Она је посебно значајна. То је гробница на свод која се налази испод олтарског дијела средњовјековне цркве. Откривено је 27 средњовјековних, два касноантичка и један римски гроб оријентације сјевер-југ - рекла је Грујићева.
- Од ситног покретног материјала, најзначајнији је налаз минђуше са једном јагодом која је урађена од сребра са позлатом. Претпостављамо да потиче из 13. или 14. вијека. Пронашли смо и сребрни дубровачки полудинар, сребрни динар и угарски новац из 17. вијека. Дубровачки динар датира из 14. вијека, тада почиње њихово ковање и траје све до 16, 17. вијека - објаснила је Грујићева.
Иако су ово тек прелиминарни резултати, археолози кажу да су им много помогли у утврђивању старости грађевина које су пронађене унутар цркве. Утврђена је и аналогија у градњи средњовјековног храма са манастирима у Тврдошу и Завали.
највјероватније ради о средишту средњовјековне жупе, на што упућује монументалност грађевина и начин градње, као и новац који је уложен у градњу тих објеката. Тврди, да се може рећи да је ово било важно сједиште у земљи.
Пошто се у средњовјековном периоду сама црква налазила у средишту некрополе, пронађено је много скелетних остатака, који ће бити истражени да би се утврдила њихова старост, а након тога биће сахрањени по православним обичајима. Археолози и даље настављају са истраживањима.
Ископавања у самој цркви би требало да трају још десетак дана. Црква на овим просторима постоји више од хиљаду година, што потврђују и ранохришћанске и хришћанске гробнице, које су овдје пронађене. Тиме је потврђено и вјековно присуство српског народа у овом крају. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић