ad> Иванић: Повезивање Републике Срспке и Косова није добар приступ Пређи на главни садржај

Иванић: Повезивање Републике Срспке и Косова није добар приступ



Српски члан Председништва БИХ Младен Иванић сматра да није добар приступ повезивати Републику Српску и Косово.
„Ако повезујете Републику Српску и Косово, онда се једног одричете, а ако је Косово део Србије, онда РС по тој логици не може бити део српског простора“, рекао је Иванић за Политику коментаришући опречне ставове које има са председником РС Милорадом Додиком.
Он сматра да Косово и РС својим значајним делом припадају српском етничком простору, где Срби треба да имају институционална права и да управљају просторима на којима живе, преноси Танјуг.
Иванић је навео и да је свестан чињенице да би више од деведесет одсто људи волело независну РС, али да се мора видети шта је могуће, шта је реално, а шта носи ризик.
„Било какво отварање Дејтона у садашњем тренутку би штетило РС. Немамо моћне пријатеље да жељу за независношћу спроведемо у дело. Ко би нас подржао? Србија воли РС, али је руководство Србије јасно и гласно рекло да неће урадити ништа против интегритета дејтонске БиХ. И Русија је чврсто саопштила да стоји иза Дејтона“, рекао је Иванић.
Иванић сматра и да у БиХ недостаје бошњачки лидер спреман за историјски искорак и да прави компромисе и вуче напред, у боље односе.
Када је питању однос света према интересима Срба у РС и с друге стране Албанаца, он је упитао колико дуго су Албанци имали аутономну покрајину и додао да Срби имају РС двадесетак и нешто година.
„Ту се крије одговор и о могућим будућим дешавањима. Ако нешто није реално данас, не значи да ће тако остати у времену које долази. Посебно у случају ако остану ове тензије међу народима, где Срби и убудуће неће осећати пријатељство у БиХ. Не схвате ли Бошњаци да се и са Србима морају осећати не само пријатно у БиХ, већ и да ту виде свој властити интерес, који ће створити жељу да останемо, тензије и сукоби неће нестати. Сваки народ који је упоран и верује у себе пре или касније ће остварити своје циљеве. И то сви морају да схвате“, поручио је Иванић.
Он каже и да не очекује спектакуларне заокрете на међународној сцени када је у питању српско становиште.
„Велики не улажу много напора да уђу у суштину проблема. Пре ће бити да преко малих праве своје дилове“, каже он.
Иванић каже и да пред Републиком Српском не види озбиљније међународне изазове и додаје да се до тога дошло мудром политиком, тако да се РС више у очима света не сматра проблемом или ентитетом који прави проблем у БиХ.
***
Спутњик

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић

МАНАСТИР СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА НА СВЕТОЈ ГОРИ

Манастир Светог Пантелејмона такође познат као Русикон је један од 20 „главних“ манастира на Светој гори. Традиционално се сматра „руским“, иако састав монаха је постао претежно руски тек у последњем кварталу XIX века, када је стављен под управу Руске цркве и руског цара што је трајало до почетка Првог светског рата. Панталејмон је рангиран као 19-ти манастир у хијерархији Свете горе. Првобитно руско монашко насеље на Светој гори у XI веку је било признато као посебан манастир. У време татарско-монголског ропства Русије већина монаха били су Грци и Срби. Крајем XV и почетком XVI века у манастиру су живели углавном Срби,о чему сведочи преписка управе манастира са властима у Москви из тог времена. У XVIII веку манастир је пао у тако тешлко стање тако да су 1726. године у њему остала само два руска и два бугарска монаха. Године 1735. манастир је проглашен грчким. Манастир је обновљен и поново постао руски 1830. године доласком јеромонаха Аниките. Манастир је био под покровитељс...