ad> Обележено 15 година од злочина над српском дјецом у Гораждевцу Пређи на главни садржај

Обележено 15 година од злочина над српском дјецом у Гораждевцу

У Цркви Рођења Пресвете Богородице у Гораждевцу данас је служен парастос за дјечаке Ивана Јововића и Пантелију Дакића, које су албански терористи убили прије деценију и по на ријеци Бистрици у Гораждевцу.

Игуман манастира Драганац архимандрит Иларион служио је помен поводом обиљежавања 15 година од злочина албанских екстремиста, који су 13. августа 2003. године рафалима из аутоматског оружја убили два српска дјечака, а њихово четворо вршњака ранили док су се купали на импровизованом купалишту на ријеци Бистрици.
„Да сте и ви отишли одавде, не би смо имали где да дођемо, као што не можемо служити парастос у многим местима у којима је наш народ страдао. Зато нека вас Бог благослови што је шака вас остала, храбро бранећи своје село“, рекао је архимандрит Иларион обраћајући се окупљенима.
Он је истакао да се не могу оставити гробови Ивана и Пантелије и једноставно отићи.
„Морамо остати ту где смо рођени“, поручио је архимандрит Иларион и додао да преноси благослов игумана манастира Дечани Саве Јањића и Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског Теодосија.
Архимандрит Иларион позвао је породице страдалих српских дјечака, њихове комшије и све Србе да остану уздигнута чела и вјерују да није узалудна жртва Иванова и Пантелијина. „Верујмо у васкрсење и будимо достојни имена које су нам оставили наши преци“, поручио је он.
Замјеник директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Дамјан Јовић рекао је, обраћајући се окупљенима, да је данас тужан дан за сваког Србина, јер се српски народ сјећа убиства недужне дјеце на ријеци Бистрици и других злочина.
„Сећамо се и људи који су недужно страдали у аутобусу `Ниш експреса`, жетелаца у Старом Грацку, Породице Столић у Обилићу, свих цркава које су срушене и спаљене, али и 250.000 људи који су протерани са својих огњишта“, навео је Јовић.
Злочин у Гораждевцу, како је истакао Јовић, представља злочин који је остао без казне, али је баш зато важно да међународне и институције самопроглашеног Косова „извуку главу из песка“ да би овај случај био ријешен.
Према његовим ријечима, мора се наћи рјешење да српски народ остане да живи на својим огњиштима.
Он је напоменуо да се не смију заборавити злочини и да све док се злочинци слободно шетају не може бити ријечи о суживоту Срба и Албанаца.
Парастосу и полагању цвијећа и паљењу свијећа на гробљима у Гораждевцу присуствовала је родбина и пријатељи страдале српске дјеце.
Милош Димитријевић рекао је у име Срба из Гораждевца да је ћутање о злочинцима „туга која обавија срца свих мештана“.
„Tо је срамно за међународне и косовске власти и све док се наредбодавци и починиоци не открију, мира неће бити“, поручио је Димитријевић.
У нападу злочинаца 13. августа 2003. године рафалима из аутоматског оружја убијени су Иван Јововић /19/ и Пантелија Дакић /12/, док су њихови вршњаци Ђорђе Угреновић /20/, Богдан Букумирић /14/, Марко Богићевић /12/ и Драгана Србљак /13/ тешко рањени.

Извор: СРНА

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић