Кина је врло заинтересована, због своје унутрашње безбедности, економског развоја и мира дуж траса Новог пута свиле да побуњеници у Сирији буду пацификовани, онемогућени и елиминисани, објашњава за Спутњик Борислав Коркоделовић, стручњак за Далеки исток.
Иако се отворено ставила на страну Дамаска, али и Москве, у рату у Сирији, Кина се последњих седам година колико трају сукоби у тој земљи, држала по страни када је реч о директном подржавању трупа Башара ел Асада.
Међутим, кинески амбасадор у Сирији Ћи Ћијанђин изјавио је да ће кинеска војска можда директно помоћи сиријским јединицама у предстојећој великој офанзиви на северозападну провинцију Идлиб, која је под контролом џихадистичких побуњеника.
Истовремено, војни аташе у Амбасади Кине Вон Рој Ћанг рекао је да кинеска војска жели да ојача везе са сиријском армијом и изразио је жаљење што неки становници кинеске провинције Синђијанг са крајњег запада земље учествују у борбама против Асадове власти. Он је рекао да учешће у операцијама у Идлибу захтева политичку одлуку.
Претпоставља се да се у Сирији налази између пет и шест хиљада побуњеника из Синђијанга. Они су се у протеклих седам година полако инфилтрирали у ту земљу. Спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић за Спутњик каже да Кинези, али и Руси, зазиру од повратка Ујгура у матичне земље и не искључује могућност да Кина Сирији пружи војну помоћ у Идлибу.
„Побуњеници Ујгури уопште не морају да се врате у кинеску провинцију, али могу да дођу у релативно крхке централно азијске државе, бивше републике Совјетског савеза и да ту изазивају проблеме који могу да утичу и на гранична подручја Кине. То је заправо подручје којим иду три трансверзале Новог пута свиле. Кина је врло заинтересована и због своје унутрашње безбедности и због економског развоја Синђијанга и због мира дуж траса Новог пута свиле да ти побуњеници буду пацификовани, онемогућени, елиминисани“, објашњава Коркоделовић.
Он додаје да би војна помоћ могла да се односи на размену обавештајних податка, за коју је сигуран да већ постоји, а можда и неке специјалне операције командоса.
Коркоделовић објашњава да се у хаосу последњег упоришта терориста, провинцији Идлибу, тренутно налазе екстремисти из различитих земаља Европе, Блиског истока, Северне Африке, јужних и централних азијских република, али и Курди из Сирије. На релативно малом простору је скоро 40.000 побуњеника и чланова њихових породица које су до Идлиба стигле из демилитаризованих зона. Са југа их притискају Асадове снаге, а са севера Турска, чији је председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио да је та земља у последњој фази припрема за нове војне операције у Сирији.
Иако поједини аналитичари сматрају да је немогуће да се велика и моћна сила као што је Народна Република Кина у сукоб у Сирији укључи у самом расплету, не треба заборавити да је реч о земљи која је у последњих неколико година показала да врло мудро доноси велике одлуке и реагује прилично брзо. То доказује и у економском рату који тренутно води са Сједињеним Америчким Државама, које такође делују у Сирији на челу коалиције која од 2014. године води операцију против ДАЕШ-а, без дозволе Дамаска.
Интересантно је да кинески медији на енглеском језику до сада нису пренели изјаву свог амбасадора, али она није ни демантована. Изјава не представља потврду да ће Кина послати војне снаге да дејствују у рату у Сирији, но, уколико је тачно пренета, била би до сада најближа потврда кинеског учешћа, каже овај стручњак за Далеки исток.
„Кина жели да испоштује свој принцип број један — не жели да буде видљива, не жели много да ′таласа‘. То је диктум Денг Сјаопинга, који је мало изменио Си Ђинпинг, али не до краја — принцип ’грицкајмо наше време, не правимо буку, не привлачимо пажњу, да бисмо могли да имамо деценије мирног развоја и да нас нико не узима на зуб‘. Они ће то радити и у Сирији. Они не желе никакву буку око тога, зато можда нема коментара и преношења амбасадорове изјаве“, оцењује Борислав Коркоделовић.
Рат је у Сирији изазвао материјалну штету коју Уједињене нације процењену на готово 400 милијарди долара, а Дамаск сматра да би главну улогу у обнови земље требало да имају Русија, Иран и Кина, која је прошле године обећала две милијарде долара улагања у Сирију. На Форуму за сарадњу Кине и арапских држава одржаном прошлог месеца Пекинг је обећао 90 милиона долара хуманитарне помоћи Јемену, Јордану, Либану и Сирији. Кина пружа подршку властима у Дамаску, између осталог и зато што очекује да ће учествовати у обнови, каже Коркоделовић
„Главни посао би вероватно ишао Кини која је за обнову заинтересована због својих огромних грађевинских предузећа која могу да се пребаце на један тако огроман посао као што ће бити случај у Сирији. С друге стране, Сирија је важна тачка на Новом путу свиле због свог кључног положаја, посебно обале, али и због традиције“, каже наш саговорник.
Коркоделовић сматра да ће прилику да учествују у обнови сигурно имати и блискоисточне богате „петролејске земље“, Саудијска Арабија, Катар, Уједињени Арапски Емирати и Кувајт, са којима Кина одржава и те како добре односе.
„Обнова Сирије за Кину је изузетна прилика да се учврсти на ширем блиско-источном подручју и на источној обали Африке“, закључује Коркоделовић у разговору за Спутњик.
Амерички медији су у марту прошле године објавили да је кинеска војска ушла у Авганистан и да учествује у копненој операцији у Ваханском коридору где су се водиле борбе са ујгурским милитантима који су се заклели на верност ДАЕШ-у. Операције су се наводно изводиле у сарадњи са авганистанском војском. Кина никада није потврдила ту информацију, али су се на интернету могле видети фотографије кинеских војника забележене у Авганистану.
Спутњик
Коментари
Постави коментар