ad> Светозар Марковић: У српском патријархалном друштву не беше никад ни проституције ни беде Пређи на главни садржај

Светозар Марковић: У српском патријархалном друштву не беше никад ни проституције ни беде

“У српском патријархалном друштву не беше никад ни проституције ни пауперизма, у којима труле хиљадама људи на западу; у српском народу весеље се никад не претвара у пијанство, од чега болује раднички свет на западу, а љубав се никад не претвара у разврат. Породична веза и општинска узајамност оградила је сваку личност од крајњих друштвених болести, којима подлеже раденички свет на западу. Ова узајамност у целој општини огледа се у свакидшањем животу, као и у пољским радовима. Ако се коме роди дете у кући, носе му пријатељи и познаници “повојницу” – то је прва помоћ, коју пријатељска љубав у општини чини свом новом члану, ако се ко жени сватови обично донесу као “уздарје” све покућанство новом брачном пару. Тај се обичај био задржао до скора и по варошима. Ако је ко болестан доносе му “понуде”. У случају кад је глава породице или неки главни радник дуже болестан, родбина и комшије сматрају за дужност да кућној чељади помогну да посвршује све пољске радове; а у случају кад у нечијој кући остану самохрана сирочад, рођаци, кумови па и саме комшије узимљу их као своју децу. Ова узајамна помоћ свију и свакоме изумире, чим се раскину патријархални одношаји у друштву. Сам начин живљења у друштву, где је довршена “подела рада”, не дозвољава овако помагање, где се иште жртвовање времена и рада.”
Србија на истоку, 
Светозар Марковић

 ***
Видовдан

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...
Постави коментар
Прикажи све

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...
1 коментар
Прикажи све

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић
Постави коментар
Прикажи све