Владика Теодосије: Одричемо се од онога што нисмо ми стекли, него што смо примили на поверење да чувамо, да живимо и предамо будућим генерацијама.

Владика рашко призренски Теодосије се захвалио председнику Србије Александру Вучућу на досадашњној помоћи на обнови светиња на Косову и Метохији, али је истакао да „Вучићу не захваљује на речима које ових дана упућује Србима и нашој цркви на Косову и Метохији“.

„То нису речи наде, то нису речи хришћанина, оне нису достојне онога који је на челу овога народа“, нагласио је у беседи владика Теодосије, поводом празника Светог првомученика Архиђакона Стефана, ктиторске славе манстира Бањска.  

Владика је запитао „зашто плашити мало стадо, ако нам Господ даје силу и храбри нас“  и подсетио да се „у најтеже време обнабљамо и не само овде у Бањској,  него и у Призрену и у Девичу и у Архангелима и у Ђаковици“.

„Свуда се обнављамо и није битно колико нас има данас, битно је ко смо ми и шта представљамо ми, данас на овом простору. Од тог малог семена Господ ће учинити да се умножимо, онолико колика је његова воља.“, поручио је владика рашко – призренски.

Свети архиђакон и првомученик Стефан, храмовна слава Манастира Бањска обележена је у задужбини Светог краља Милутина, надомак Звечана. У присуству неколико стотина верника литругију је, уз саслужење двадесет свештенослужитеља, служио владика рашко – призернски Теодосије.

Владика је нагласио да су пример архиђакона Стефана следили многи, исповедајући своју веру, заступајући истину, не плашећи се привемене смрти у овом животу.

„Примали су страдање као награду, да би добили од Господа венац победе и венац живота“, ракао је епископ Теодосије.

Подсетивши да се света обитељ у манастиру Бањска обнавља, те да је Краљ Милутин цркву наменио себи за гробно место, али не и за музеј и споменик, већ да се у њој окупља живи народ у молитви према Богу, владика није пропустио да помене све оне који су помогли у обнављању ове светиње.

„Ова света обитељ се обнавља силом Божјом и добротом свих који су дали свој прилог, на првом месту, волео бих да истакнем, Канцеларију за Косово и Метохију, чији представник је овде господин Душан Јововић, Владе Републике Србије и хтео бих да истакнем и лични прилог нашег председника, господина Александра Вучића, који је посетио ову обитељ и који је сам зажелео да се ова света обитељ обнови. И многи су други овде дали свој прилог и домаћи и страни и Бог само зна њихова имена.“ рекао је владика.

Међутим, епископ рашко-призренске епархије је нагласио да председнику Вучићу не захваљује на речима које је недавно упутио српском народу на Косову и Метохији, истакавши да то нису речи наде и нису речи речи хришћана, те да нису достојне онога који је на челу српског народа.

„Хвала и нашем председнику што се сетио наших светиња, не само овде него и на другом месту, али овде са овог места хоћу да кажем, не хвала му за речи које упућује ових дана Србима и нашој цркви на Косову и Метохији. То нису речи наде, то нису речи хришћанина, оне нису достојне онога који је на челу овога народа“, истакао је у беседи владика Теодосије.

Владика се запитао: „зашто плашити мало стадо, ако нам Господ даје силу и храбри нас“, али и подсетио да се „у најтеже време обнабљамо и не само овде у Бањској,  него и у Призрену и у Девичу и у Архангелима и у Ђаковици.

„Свуда се обнављамо и није битно колико нас има данас, битно је ко смо ми и шта представљамо ми данас на овом простору. То је за нас хришћане најбитније. Није сила и моћ од људи овога света, сила је Божја и Бог може да учини оно што људи не могу да учине и зато тешко нам је кад чујемо:  Кога има у Ђаковици? Да ли би ми живели данас у Ђаковици?  – „Па, живимо, ево, ту је игуманија ту су сестре! У Ђаковици се служи света литургија, зар то није довољно у овом времену.“, запитоа се владика рашко – призренски.

„Од тог малог семена Господ ће учинити да се умножимо, онолико колика је његова воља.“, рекао је владика Теодосије.

Нагласивши да ми не можемо да меримо „шта је пред Богом велико и бројно, а шта је мало и да  немамо право да то чинимо“, владика Теодосије је подсетио да је народ живео на овим просторима и пет стотина година издржао под турским јармом.

„ У 18. и 19. веку многу су се полакомили, многи посустли, а многи су променили своју веру и потурчили се. Али, има оних који нису и захваљујући њима, онима који нису, ево ми данас постојимо на овим просторима“.

„Исто, у наше време, рекао је владика Теодосије, „има оних који су спремни да опстају у својој вери, на овом страшном месту, и неће се турчити ради бољег живота, ради оног привременог. Ко је год ревново за привремено, изгубио је и овоземаљско и ононебеско. То је порука нама Србима који данас у немогућим условима постојимо и служимо и Богу и своме роду“.

„Уместо да будемо благодарни Богу, уместо да одамо сву част људима који данас живе на овим просторима, ми их плашимо и чинимо да и оно мало што је остало нестане са ових простора. Није то добро, то није од Бога. Зато морамо да будемо јаки и свесни, да знамо да је много тога парадоксално у цркви Христовој. Оно што је пред људима велико, часно и значајно пред Богом није. Оно што људи презиру то је Господ узео да на том крајугаоном камену подигне цркву своју и да опстанемо, да сачувамо своју веру, да сачувамо своје име, да сачувамо сву ону част и жртву наших предака, који нису марили и нису из интереса било каквог, привременог, жртвовали оно што се не сме жртвовати и зато смо опстали“, нагласио је Владика.

Он је подсетио и да је на Косову  Свети Кнез Лазар успоставио завет са Богом, као што је Аврам у Старом Завету успоставио завет са Господом,

„Крвљу својом и свих јунака и оног што је највредније било тада, Свети Кнез Лазар је успоставио завет и верност Богу. И ми који смо тога рода и тог имена треба да сачувамо тај завет. Нико нема право да гази по крви светих мученика. А ова земља је натопљена крвљу и да се одричемо онога што је крвљу плаћено. Ако неко отима то је друго, али не смемо ми добровољно да предајемо и поклањамо и да се одричемо од онога што нисмо ми стекли, него што смо примили на поверење да чувамо, да живимо и да уживамо и да предамо будућим генерацијама.“, нагласио је владика Теодосије.

Подсетивши да је на данашњи празник Свети првомученик Стефан први принео жртву, себе у Господу, а онда и многи после њега, владика је поменио  и свету новомученицу Босиљу Пасјанку, која није жалила своју млаост и која је са 17 година страдала, само зато што није хтела да се потурчи.

„ Она је пострадала, али њен спомен до данас стоји и људи одлазе у цркву на њен гроб и ту се храбре добијају снагу да и они буду оно што је Света Босиљка била. И мученици Василије и Григорије Пећки и новији мученици Стефан Метохијски и Харитон, зашто су они страдали?“, запитао се владика и додао:

„Могли су отићи, могли су се одрећи овога што нам је наводно неко оптерећење, неки камен око врата. Ослободимо се тога да својој деци оставимо бољу будућност – Какву будућност? – Нема ту будућности то је заблуда браћо и сестре“, закључио је на крају беседе владика рашко-призренски Теодосије.

Поред манастирске братије, Градо Максимовић из села Локве, који је на превременом раду у Аустралији, био је домаћин славе. Колач и домаћинство је за наредну годину преузео Благоје Радић из Ораховца.

И. Миљковић – О. Радић