Од данас па надаље,уколико буде могуће,објављиваћу сваког дана биографију по једног од Српских Владика па нека људи сами процене који људи чине власт а који Свети Архијерејски Синод СПЦ,које на њихову жалост световна власт поистовећује са НВО и шиптарским терористима.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки, Господин Јоаникије Мићовић је рођен 20. априла 1959. године у Велимљу (Бањани). Гимназију је завршио у Никшићу. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године и апсолвирао философију на Философском факултету у Београду.
Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године. Рукоположен је у чин јерођакона 7. фебруара 1991. године, а у чин јеромонаха 17. фебруара 1991. године, када је и постављен за в.д. настојатеља манастира Савина. 1. септембра 1992. године постављен је за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији. Септембра 1995. године унапријеђен је у чин протосинђела и постављен за в.д. ректора Цетињске богословије.
За викарног епископа Будимљанског изабрао га је Свети архијерејски Сабор на редовном засједању маја мјесеца 1999. године. Хиротонисан је на Цетињу у чин епископа од стране Патријарха српског Господина Павла, уз саслужење Митрополита Амфилохија и још 12 архијереја, 3. јуна 1999. године.
Свети Архијерејски Сабор СПЦ на мајском засједању 2001. године основао је Епархију будимљанско-никшићку са сједиштем у Ђурђевим Ступовима и за њеног администратора поставио је викарног Епископа будимљанског Господина Јоаникија.
Свети Архијерејски Сабор на мајском засједању 2002. године изабрао га је за Епископа будимљанско-никшићког, а устоличење је обављено 4. августа у манастиру Ђурђеви Ступови у којем је било древно сједиште Епископије будимљанске основане Светим Савом 1220. године.
Од избора за Епископа будимљанско-никшићког Епископ Јоаникије покренуо је у повјереној му Епархији обнову раније порушених и изградњу нових цркава и манастира, више од 50 светиња од којих су већина већ завршене и освештане. Са обновом светиња започео је и обнову монаштва по општежитељном или скитском уставу. Покренуо је Епархијски лист „СВЕВИЂЕ“ и издавачку дјелатност у Епархији.
До сада је био члан Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве од 2005. до 2007. године и од 2012. до 2014. године. По одлуци виших црквених власти повјерено му је администрирање Епархијом милешевском од марта 2015. године.
Студије и чланке из области богословља, историје Српске Православне Цркве и књижевности објављује у црквеним часописима и грађанској периодици.
Коментари
Постави коментар