ad> Приштина почела да црта границу са централном Србијом Пређи на главни садржај

Приштина почела да црта границу са централном Србијом


Чланови Комисије косовске владе за демаркацију границе почели су прикупљањем документације припреме за обележавање линије са централном Србијом, изјавио је председник те комисије Шпејтим Булићи и додао да „не види препреку за обележавање граничне линије“, пренео је РТС позивајући се на приштинске медије.
„Припреме у комисији, прикупљањем фактографске документације и израдом стратегије, почеле су на захтев косовског премијера Рамуша Харадинаја. У овој ситуацији постоје одређене промене граничних линија које су се десиле у одређеним периодима. Али све ове промене, које су се дешавале на граничној линији, покривене су документацијом и политичким одлукама из одређених временских периода“, рекао је Булићи.
Како се наводи, може да се очекује да на следећем састанку косовског председника Хашима Тачија и председника Србије Александра Вучића у Бриселу, буде размотрено и питање граничне корекције.
Приштински аналитичари указују да ниједна институција нема право да одлучује о територији, савезима, миру, спољном дугу, изузев косовске скупштине, преноси Танјуг.
„Само скупштина може да одлучује о питањима која се односе на територију и нико други“, кажу аналитичари.
***
Спутњик

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...
Постави коментар
Прикажи све

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић
Постави коментар
Прикажи све

МАНАСТИР СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА НА СВЕТОЈ ГОРИ

Манастир Светог Пантелејмона такође познат као Русикон је један од 20 „главних“ манастира на Светој гори. Традиционално се сматра „руским“, иако састав монаха је постао претежно руски тек у последњем кварталу XIX века, када је стављен под управу Руске цркве и руског цара што је трајало до почетка Првог светског рата. Панталејмон је рангиран као 19-ти манастир у хијерархији Свете горе. Првобитно руско монашко насеље на Светој гори у XI веку је било признато као посебан манастир. У време татарско-монголског ропства Русије већина монаха били су Грци и Срби. Крајем XV и почетком XVI века у манастиру су живели углавном Срби,о чему сведочи преписка управе манастира са властима у Москви из тог времена. У XVIII веку манастир је пао у тако тешлко стање тако да су 1726. године у њему остала само два руска и два бугарска монаха. Године 1735. манастир је проглашен грчким. Манастир је обновљен и поново постао руски 1830. године доласком јеромонаха Аниките. Манастир је био под покровитељс...
Постави коментар
Прикажи све