Иако се трагично настрадалом раднику Небојши Туровићу (56) пребивалиште у личној карти води на адреси у краљевачком насељу "Хигијенски завод", он и његов млађи брат ту не живе још од 2009.
ИАКО се трагично настрадалом раднику Небојши Туровићу (56) пребивалиште у личној карти води на адреси Солунских ратника 8, у краљевачком насељу "Хигијенски завод", он и његов млађи брат Славиша, међутим, ту не живе још од 2009. године. То нам је потврдио и њихов некадашњи комшија Милорад Раковић, додајући да су браћа тај стан продала после смрти родитеља и да су се потом одселили за Београд.
- Шокирао сам се када сам чуо да је Небојша настрадао на градилишту. Са његовим оцем сам радио у истој фирми, док им је мајка била наставница. Небојша је завршио Економски факултет, а колико се сећам и школу за резервне официре. Једно време су он и брат држали продавницу обуће у Краљеву, а онда су стан продали и отишли за Београд - прича Раковић.
Према његовим речима, настрадали Небојша и његов млађи брат Славиша нису се никада женили и немају деце.
- Мислим да имају још неку родбину у Црној Гори, одакле су иначе пореклом. Небојша је као капетан у резервном саставу учествовао у рату на Косову 1999. године, а ето погинуо је на градилишту радећи како би зарадио какву-такву цркавицу - додаје Раковић.
СЛАВИША после смрти брата није долазио. Верујем да је отишао код рођака, да му буде лакше. За њега је то ужасан ударац. Он је имао само тог брата, тог свог Небојшу. Живели су један за другог, везани као да су близанци. Дивни људи. И Небојша је био вредан и узоран човек. Интелектуалац коме су животне околности наметнуле да се сналази радећи и на градилиштима. Како њему, тако и Славиши.
Радоман Ћурковић
Овим речима дочекао нас је Радоман Ћурковић, комшија браће Туровић, настрадалог Небојше и неутешног Славише. Браћа су живела заједно од првог дана откад су се из Краљева доселила у Беогад, а њихова последња подстанарска адреса је Микенска улица у Малом Мокром Лугу, надомак Београда. Одавде су сваког јутра одлазили у надничење и враћали се касно.
- Никад се нису пожалили да им је тежак посао, никад од њих нисмо чули горке ни ружне речи, то ће вам посведочити сваки од комшија - прича Ћурковић. - Небојша је, мислим, завршио економију и у Краљеву је с братом, док су им родитељи још били живи, покушао да покрене производњу кожне обуће. Како то није ишло, 2009. године су се преселили у Београд и радили за дан и комад. Кад се сетим да не прође сат да се браћа не чују... Небојша је био емотивнији, да је он брата надживео, верујем не би ни дана живео.
Потресен је Радоман Ћурковић. Каже да би нам овако говорио и Славиша.
- Испричао би вам, верујем и то да је Небојша од детињства био заљубљен у Црвену звезду. Кад год је и где год да је играла, он би ту утакмицу враћао, и па ко зна колико пута је гледао. Планирао је да прексиноћ раније дође кући да навија... Да је дочекао победу и пласман својих јунака у Лигу шампиона, он би организовао славље.
***
Новости
Коментари
Постави коментар