Гален (други век), лекар, писац и филозоф грчког порекла, родом из Пергама, постао је најпознатији медицински стручњак Римског царства. Био је лични лекар чак три римска цара: Марка Аурелија, Комода и Септимија Севера, као и изузетно плодан писац. Сматра се да је написао више од 300 радова, од којих је 150 сачувано у целини или у фрагментима. Најважније откриће му је да артерије носе крв али није описао циркулацију. Скоро петнаест векова његове теорије доминирале су не само европском медицином већ и медицином арапског света.
Папирус са медицинским текстом који je, верује се, написао тај чувени антички лекар био је сакривен четири века. Претпоставља се да је припадао колекцији Базилија Амербаха, професора правне теорије на Универзитету у Базелу у 16. веку. Амербах је био познат по томе што је за свој „кабинет реткости" сакупљао на хиљаде предмета и уметничких дела, као што су: антички новчићи, дрворези, рукописи, илуминиране књиге. Ту колекцију су 1661. године купили Универзитет и Град Базел па је постала језгро Музеја уметности у Базелу, који је отворен 1671. г. и сматра се најстаријим јавним музејем на свету.
Откривена мистерија нечитљивог текста
Свитак папируса са Галеновим трактатом вековима је збуњивао истраживаче јер је изгледало да је документ писан на обе стране, и то уназад, као у огледалу ‒ а у ствари је неколико комада папируса било слепљено заједно. То су открили научници из Базелске дигиталне хуманистичке лабораторије када су прегледали рукопис ултраљубичастим и инфрацрвеним светлом. Стручњак за рестаурацију папируса раздвојио је странице, што је омогућило да се дешифрује рукопис на грчком.
Већину текстова на овим свицима чине писма, уговори и рачуни, међутим, „Базелски папирус‘‘ се одмах издвојио јер је у питању књижевни текст, а они се сматрају далеко вреднијим, оценила је др Сабине Хубнер, професорка античке историје на Универзитету у Базелу. Стручњаци су приметили сличност са чувеним папирусима из Равене. Међу тим документима има и доста античких Галенових рукописа који су касније коришћени као палимпсести (на којима је поново писан други текст). „Због тога претпостављамо да је у питању или текст римског лекара Галена или непознат коментар о његовом раду", рекла је др Хубнер.
Необичан феномен
Још једна необичност у вези са „Базелским папирусом‘‘ јесте феномен који описује. У питању је „хистерична апнеа‘‘. Од раније су познати текстови у којима Гален описује хистерично гушење, поремећај који савремена медицина више не признаје а који су у прошлости лекари претежно дијагностиковали код жена. Реч хистерија потиче од грчког назива за материцу а апнеа се односи на престанак дотока ваздуха у плућа. Веровало се да се материца суши по престанку сексуалних активности и да затим, тражећи влагу, „шета‘‘ по утроби; уколико би при томе дошла у контакт са јетром, могло je (сматрали су) доћи до изненадног гушења.
Синдром „лутајуће материце‘‘ вековима је био уобичајена дијагноза. Помиње се још у египатским текстовима из 1900. г. п. н. е. а и сам „отац медицине‘‘ Хипократ је веровао у такво одређење. Гален је препоручивао женама које пате од „хистеричне апнеје" да избегавају стимулансе који ће их „узбудити" и да узимају лековито биље. Брак је такође сматран леком.
Како су папируси често сачувани само у фрагментима или деловима, од изузетног су значаја размене са другим збиркама. „Папируси имају шири контекст. Људи који се помињу у тексту из Базела могу поново ʼда се појавеʼ у другим папирусима који се чувају, на пример, у Стразбуру, Лондону, Берлину или на неком другом месту", рекла је др Сабине Хубнер, и додала да „дигитализација омогућује да поново спојимо делиће мозаика у ширу слику".
***
РТС
Коментари
Постави коментар