ad> КО СУ ВЛАДИКЕ ОД КОЈИХ СЕ ВЛАСТ "РАЗГРАНИЧАВА" - Епархија буенос-ајреска Пређи на главни садржај

КО СУ ВЛАДИКЕ ОД КОЈИХ СЕ ВЛАСТ "РАЗГРАНИЧАВА" - Епархија буенос-ајреска


Од данас па надаље,уколико буде могуће,објављиваћу сваког дана биографију по једног од Српских Владика па нека људи сами процене који људи чине власт а који Свети Архијерејски Синод СПЦ,које на њихову жалост световна власт поистовећује са НВО и шиптарским терористима.
Епархија буеносајреска или Епархија буеносајреско-јужноцентралноамеричка је епархија Српске православне цркве.
Надлежни архијереј је епископ Кирило (Бојовић), а сједиште епархије се налази у Буенос Ајресу.
Епархија је формирана 26. маја 2011. године одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на редовном мајском засједању. За администратора новоформиране епархије постављен је Амфилохије (Радовић), архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски.
Дана 13. октобра 2012. у Буенос Ајресу је одржана прва сједница Епархијског управног одбора под предсједништвом митрополита Амфилохија (Радовића), епископа администратора.

Парохије

Епархија буеносајреска тренутно има 17 парохија, у АргентиниБразилуВенецуелиДоминиканској РепублициЕквадоруПеруу и Чилеу. Саборна црква, посвећена Рођењу Пресвете Богородице, налази се у Буенос Ајресу.

Биографија[уреди]

Кирило (у свијету Милан) Бојовић је рођен 4. фебруара 1969. године у Подгорици, од православних родитеља Радула и Зорке рођ. Јовановић, као пето по реду дијете. Осмогодишњу и средњу школу је завршио у Даниловграду. По повратку из армије (1988) уписао се на Природно-математички факултет у Подгорици. Дипломски рад је одбранио 1992. године. Од 1993. до 2000. радио је као асистент на Природно-математичком факултету у Подгорици. Године 1993. уписао је постдипломске студије на Природно-математичком факултету у Београду на групи „Диференцијална геометрија и топологија“. Магистарски рад на тему „Групе холономија и комплексне повезаности“ одбранио је 17. јула 1996. године под менторством Неде Бокан. У периоду од 1998. до 1999. био је на специјализацији на Универзитету „Ломоносов“ — МГУ у Москви.
Крајем 2000. дао је оставку на посао на факултету у Подгорици и по благослову митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија постао је искушеник Цетињског манастира. Уочи Петровдана, дана 11. јула 2004, владика Амфилохије га је постригао у монаштво са именом Кирило (по Светом Кирилу Словенском). Исте године је рукоположен у чин јерођакона. Године 2005. уписао је Московску православну духовну академију, а сљедеће године је добио чин јеромонаха.
Године 2008. дипломирао је на Московској духовној академији, а 4. јуна 2008. одбранио је кандидатску дисертацију на тему „Митрополит Петар II Петровић Његош као хришћански философ“. Истовремено је и ванредно завршио Московску духовну семинарију. Од 1. јануара 2009, по одлуци Светог архијерејског синода, постављен је за васпитача Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Исте године је постављен и за професора Богословије Светог Петра Цетињског, гдје је предавао Свето Писмо Старог и Новог Завјета, Агиологију, а једно вријеме и Општу историју. Био је разредни старјешина 19. генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског
Дана 3. јануара 2010. у Цетињском манастиру митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин протосинђела..
Одлучио је да продужи школовање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, гдје му је нострификована (призната) диплома кандидата богословља коју је стекао на Московској духовној академији чиме је стекао услове за докторску дисертацију. На празник Свих Светих, дана 30. јуна 2013, митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин архимандрита. Сљедеће године је постављен за архијерејског замјеника мјестобљуститеља Епархије буеносајреске и јужноцентралноамеричке.[

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић