ad> "ДАНКЕ ДОЈЧЛАНД" Пређи на главни садржај

"ДАНКЕ ДОЈЧЛАНД"


Откако сам упознао Александра Вучића 2006.године,дакле за дванаест година до скоро, његовог "разграничења" мислио сам да већи патриота од њега не постоји.Све му се могло замерити али патриотизам НЕ!Избијао је из њега,из сваке његове речи,блистао је када је говорио о Србији...Шта је то што је повукло унутрашњи ороз самострела у њему,не знам?Али ћу покушати да одгонетнем,уосталом баве се они свима нама,бавићу се и ја њима.Јер како чујем управо председници општина наређују директорима прикупљање свих података о запосленима,почевши од матичног броја до броја чланова домаћинстава и слично у јавним установама и предузећима.Вероватно ће бити исто и са школама,болницама и домовима здравља.Уследиће претње,прогони,отпуштања са посла,малтретирања чланова породице,уцене,тајни измишљени и стварни досијеи и слично.
Као човек који је у више наврата преживео та политичка превирања не видим нешто ново.Изузев да се Вучић разуме и у поезију?!Не знам једино што морају да се деру на нас и он и Тадић и Коштуница и Милошевић,то ми никако није јасно.Али вођа је решио да спроведе референдум милом или силом,јер једино он јавно и на телевизији са националном фреквенцијом спомиње "крвопролића".Шта чита не знам?Још мање шта гледа?
Али Срби знају да "свака мотка има два краја".
Каже Вучић да ми Срби пишемо само тужне песме и да је Немачка нешто урадила?!Вест не би била ни да су нас немци поново бомбардовали а камоли да су рекли да нема мењања граница на Балкану,по стоти или хиљадити пут.Немци су нас иначе у 20.веку бомбардовали у периоду од 1914.до 1918.,па 1941.,до 1945., и 1999. године.Укупно седам година.Сада ако 20.век дакле 100.година поделимо са 7.добијамо да су нас немци бомбардовали сваке 14.године.
У читавом 20. веку немци су написали одсвирали и отпевали само једну добру песму "Лили Марлен".Каква је то песма?Па то је тужна песма?!
Текст песме написао је немачки учитељ из Хамбурга Ханс Лајп (Hans Leip1893-1983), као мобилисани војник за време Првог светског рата. Песма говори о љубави и чежњи војника према својој девојци са којом се састајао под фењером пред улазом касарне, пре него што је послат далеко од родног места. Име Лили Марлен је комбинација имена тадашње Лајпове љубави и једне његове пријатељице, а сама песма је објављена под именом „Песма младог војника на стражи“ („Das Lied eines jungen Soldaten auf der Wacht“).
Музику је 1938. компоновао немачки композитор Норберт Шулце (Norbert Schultze), док је аутор текста на енглеском Томи Конор (Tommy Connor). Песма је оригинално названа „Девојка под фењером“ („Das Mädchen unter der Laterne“), али је остала упамћена под именом „Лили Марлен“. Немачка варијанта снимљена је 1939. године у изведби Лале Андерсен, док је верзију на енглеском отпевала немачка, у Америци натурализована, певачица Марлен Дитрих.
Песма је за кратко време постала врло популарна, упркос противљењу нацистичких органа власти, првенствено Јозефа Гебелса, немачког министра за пропаганду, који је и наредио престанак њеног емитовањаНакон тога, у Радио Београд су почела да пристижу многобројна писма немачких војника са свих страна Европе, у којима су молили да се песма врати у програм. Радио Београд је вратио песму у своју програмску шему, и од тада ју је емитовао сваке вечери у 21:55.Чак је и најгенијалнији а вероватно и најчаснији немачки генерал Ромел, командант немачких снага у Африци, био љубитељ ове песме и заједно са војницима ју је слушао свако вече.
Како то сада да и немци наши узори у свему у протеклих пет година свирају тужне песма?Добро они су изгубили оба рата,а ми смо оба рата добили(нисам разумео да ли је било боље да смо их изгубили) па чак и у овом задњем из 1999.године Србија није капитулирала пред нато-пактом већ пред СБ УН што у савременој политици није капитулација.Али то је та једина мрља на отимање Косова и Метохије,и зато ми морамо да га признамо.Хоћемо ли?
До тада боље задњи код Обилића него први код Вучића!

пс.Лили Марлен ће као и у песми остати залеђена!
***
Жика Ракић,Песник 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић