ad> “Своју веру не дам” – прича од Светитељки Боси из Пасјана крај Гњилана Пређи на главни садржај

“Своју веру не дам” – прича од Светитељки Боси из Пасјана крај Гњилана

Уграбљивање девојака нарочито беше распрострањено на Kосову и Метохији и једна од тих девојака са том судбином је Босиљка Рајчић.
На њу је бацио око један Арнаут из села Депча и са пајташима успео је да је “уграби” и то је све што је успео…
Сви покушаји да се потурчи, поарбанаши и уда чврсто је одбијала и потом мучена али није се дала. Није хтела насилно у ислам, већ је говорила насилнику: “Ја своју веру имам, не треба ми боља а имам и свога заручника, а то је Христос”… На крају је рекла:”Убијте ме, не дам се… Своју веру не дам, ја сам православка и не дам своју веру ни српске хаљине…”Само ме мртву можеш узети, не дам девојаштво”…
То је и био крај… Изболи су је ножевима уз реку Лапаштицу, тело раскомадали и побацали.. Место на којем је издахнула и данас зове се Девојкин гроб.
Текст је посвећен очувању имена ове храбре девојке у нашој историји али и свим знаним и незнаним женама које су биле отете за “турског вакта” а чије су судбине остале непознате.
Напомена: Босиљка Рајчић рођена је у Пасјану код Гњилана, живела је у 19. веку. Породица Рајчић је пореклом из околине Крагујевца, одакле се преселила близу Куманова, а затим настанила у Пасјану код Гњилана у 18. веку. Српска православна црква ју је прогласила светитељком.
Аутор: Слободан Осмокровић
Извор: Видовдан

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић