Обавијена у црном, јецала је. Погрбљена од бола и туге, савијена до земље од јада који ју је задесио гутала је своје сузе, једну по једну, кап по кап, а јаке као водопади.
Остала је сама...без ичега... Друштво јој 13 година једино туга прави. Лице окамењено, без трага видљивог осмеха...пропало, изнемогло, измучено. Оличење пропасти и раздобља протеклих година. Свака бора на њеном лицу означава по једну бол... Ах, колико их је само много! У њеним очима прозрачи давно изгубљена срећа, радост...извире једино у давним сећањима. Одавно је заборавила шта је живот... Изгубила га је пре 13 година, оног дана када је изгубила све своје, своје мало чедо... све своје драго... Тог дана се угасила и последња звезда која је издалека сијала за њу... Од тада је мрак својим црним крилима обавио њену душу, друштво јој праве једино сузе и јецаји, њени верни пријатељи. Од тада се сваког јутра буди са надом да ће своје мило угледати крај себе. Дочека је само бол и хладноћа - бол дуга и оштра као ивица одваљених ледњака. Жали над својом судбином тако лоше записаном у неким невидљивим редовима. На својој души је је осетила тежину невино изгубљеног, у неповрат однешено, заувек невраћено, од жеље изгорено... Од крхе и нежне постала је огорчена на све што зрачи лепотом живота. Нема снове, нестали су, у њеном животу кошмари су преузели главну улогу. Толико је осмеха потиснуто, толико задовољних уздаха украдено... Никада се она неће вратити на старо, а за боље нема воље. Толико је дубоких рана направљено... тако јако боле, а још јаче крваре. Жељно прижељкује дан када ће нестати... када ће њеним доласком престати све њене муке. Отићиће на неком бољем месту где ће дочекати поновни сусрет са својим вољеним, где ће све звезде сијати само за њих и где ће заједно дочекати свој вечни живот.
Она верује у то и једино јој надање даје снагу за сваки следећи уздах... Стпљиво чека да тај дан дође... То ће бити онај последњи дан, а опет је то дан када ће она поново почети да живи.
(осврт на навршених 13 година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу)
Сандра Ђокић
Коментари
Постави коментар