Дража потом одлучује да се најпре крене на запад, како би се заварали комунисти, па да се преко централне Босне изврши пробој за Србију. Напад на усташе, у правцу запада, почео је пред поноћ 15. априла. Сутрадан четници прелазе друм Босански Брод – Дервента и крећу се на запад до 21. априла. Следећег дана скрећу на југ и прелазе друм Бањалука – Прњавор. Маршрута је потом била следећа: југоисточне падине Црног Врха – планина Узломац – долина реке Врбање – планина Очауш (25. и 26. април) – источне падине Влашића (30. април) – Крушчичке планине (1. мај) – планина Враница (2. мај) – Битовња (6. мај, Васкрс и Ђурђевдан) – Бјелашница – Ловница (8. мај) – Височица (9. мај) – варошица Обаљ (10. мај) – Лелија (11. мај) – Зеленгора (предвече 11. маја)
Иза села Врбнице, на Зеленгори, четници су 13. маја у зору покушали да пређу Дрину, на месту ушћа реке Сутјеске, али без успеха. Главнина војске је изгинула или заробљена и потом већином стрељана.
После 13. маја 1945. године, Дража се налазио у области Фоче. Код села Закмура растао се са потпуковником Николом Калабићем. Потом је кренуо на север, преко друма Фоча – Калиновик. Код села Булози, у области Горажда, у ноћи између 23. и 24. маја долази до тешке борбе, у којој гине Дражин син Војислав.
Крајем маја Дража је са групом од десетак људи стигао у област Хан-Пијеска и ухватио везу са капетаном Радетом Тушевљаковићем, командантом Власеничке бригаде Романијског корпуса. О скривању трагова и обезбеђењу старао се Малопољски батаљон, којим је командовао Војин Лучић из села Врбачка код Хан-Пијеска. У овом крају Дража се налазио до половине септембра 1945. године, када га је Малопољски батаљон отпратио на Романију, тј. до села Соколовића, недалеко од Соколца. Ту је обезбеђење преузео Мркољски батаљон Летеће рогатичке бригаде, којим је командовао Арсен Даниловић Петрушић.
Са својом Летећом рогатичком бригадом, капетан Радомир Нешковић 20. септембра 1945. године разбија комунисте на Дрини и омогућава Дражи да пређе реку, код Ресника. Са Дражом је прешао и Дупски батаљон – према селу Дуб код Рогатице – из састава Летеће рогатичке бригаде, којим је командовао Јово Планинчић.
У области Косјерића Дража се састаје са поручником Филипом Ајдачићем, командантом Косјерићке бригаде Пожешког корпуса, а Дупски батаљон се враћа у Босну.
Дража је тада имао четири стална пратиоца (поручник Благоје Ковач из Морче код Билеће, браћа Урош и Никола Нико Мајсторовић из села Губино код Ливна и Милан Јанковић, командир једне чете у Летећој рогатичкој бригади).
По Повлену, Медведнику и другим планинама у Западној Србији, Дража се кретао са Ајдачићем и његовим пратиоцима, или је остајао на неком сигурном месту. У селу Годечево њима су се једног јесењег дана придружили четници Косјерићке бригаде Мијалко Перишић и Младенко Ристић. После неког времена поново су се поделили на мање групе.
И после два месеца, крајем јануара 1946, Дража се налазио у Србији. Поруку од генерала Дамјановића, који се налазио у Италији, добија у околини Крупња (да напусти земљу, што још једном одбија).
У то време Дража је био болестан од пегавог тифуса. Почетком фебруара 1946. одлази у област Вишеграда, где ступа у везу са мајором Драгишом Васиљевићем, командатом Вишеградске бригаде, као и са поручником Српком Меденицом. У области Вишеград – Рудо налазио се док није заробљен, 13. марта 1946. године (према комунистчиким изворима).
Одвели су га у Београд и држали у подземним склоништима између Белог двора и Дома гарде у Топчидеру.
Дом гарде 1946. године
Ту је и убијен, 17. јула 1946, два дана по окочању процеса у Дому гарде. Дражине посмртне остатке комунисти су закопали у дворишту Двора, испод цркве, на падини која се спушта у Лисичји поток.
***
Погледи
Коментари
Постави коментар