ad> Немац постао православац: Највећу љубав коју сам осетио, осетио сам међу Србима Пређи на главни садржај

Немац постао православац: Највећу љубав коју сам осетио, осетио сам међу Србима

Из 1.250 километара удаљеног Хехингена у Немачкој, Михаел Буш, сваког лета долази у Шабац на одмор. Због дугогодишњег пријатељства са Србима, обичаја и традиције које је упознао поред њих, одлучио је да се крсти у православној цркви.
„Моја љубав према Србима је искрена и чиста, јер су ме прихватили као брата“, каже Михаел Буш. Тридесеттрогодишњи Немац у Шабац је долазио на славе и крштења, а онда је у православној цркви заказао и своје.
„Моја биолошка породица се разишла пре много година, и све то што ми је целог живота недостајало, нашао сам овде. Мој кум Милан Лончар ми је као брат. Највећу љубав коју сам осетио, осетио сам међу Србима“, истиче Михаел Буш.
Свештеник Војислав Петровић каже да је за нашу цркву велики догађај јер се врло ретко дешава, да неко из другог народа или друге конфесије, пређе у православну веру.
Пре 12 година, Михаел је почео да ради као механичар у ауто-сервису у Немачкој чији је власник Србин. Данас је пословођа који поред поправке возила, логистике и финансијског менаџмента, зна и све српске обичаје.
„Ништа од тога није познавао, није имао и све је то поред нас у нашој заједници видео, доживео, и заволео“, каже Саша Пурешевић, власник ауто-сервиса у Немачкој.
Најлепши су му српски специјалитети, а најтежи падежи. Буш каже да воли људе, сарму, ћевапе, воли све.
Овог лета, Михаел је у Шабац дошао са девојком. Угостиће и пријатеље из Немачке, јер жели, како каже, да и они упознају његову другу домовину.
РТС

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић