ad> КО СУ ВЛАДИКЕ ОД КОЈИХ СЕ ВЛАСТ "РАЗГРАНИЧАВА" - Епархија бањалучка Пређи на главни садржај

КО СУ ВЛАДИКЕ ОД КОЈИХ СЕ ВЛАСТ "РАЗГРАНИЧАВА" - Епархија бањалучка


Од данас па надаље,уколико буде могуће,објављиваћу сваког дана биографију по једног од Српских Владика па нека људи сами процене који људи чине власт а који Свети Архијерејски Синод СПЦ,које на њихову жалост световна власт поистовећује са НВО и шиптарским терористима.

Епископ бањалучки Јефрем (Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора15. априла 1944. године. Основну школу и гимназију завршио је у мјесту рођења и у Санском Мосту. Замонашио се у манастиру Липље 9. јула 1967. године и исте године је уписан у богословију у манастиру Крки коју је завршио са одличним успехом 1971. године. У чин јерођакона рукоположио га је епископ бањалучки Андреј 14. јануара 1968. године у Саборном храму у Бањој Луци, а на Духове 14. јуна 1970. године у чин јеромонаха.
По завршетку богословије упућен је на даље школовање у Московску духовну академију, коју завршава са одличним успјехом 1975. године, са звањем кандидата богословља за рад Учење Светог Василија Великог о монаштву. Исте године Свети архијерејски синод Српске православне цркве је синђела Јефрема поставио за суплента Богословије Света три јерарха у манастиру Крки. Поред ове дужности, у богословији је обављао и дужност главног васпитача.

Епископ Јефрем је затекао много повољнију ситуацију у Епархији него његови претходници, епископи Василије и Андреј. Већ је било много урађено на обнови Епархије, а и политичке прилике су биле знатно повољније и оне су значајно искориштене. Међутим, потом долази до рушења заједничке државе и избијања грађанског рата, поново са тешким посљедицама по српски народ и Српску православну цркву. У исто вријеме српски народ доживљава и духовни препород, и Црква све више заузима мјесто у народном животу.
Већину времена и труда у својих двадесет и шест година архијерејског рада епископ Јефрем уложио на обнову онога што је уништено у Другом свјетском рату. План Павелићеве НДХ био је да Бања Лука постане њен главни град и зато је великом већином православна, српска и бунтовна Босанска Крајина била на главном удару хрватских усташа и њемачких нациста. На територији Бањалучке епархије налази се стратиште и гробница концентрационог логора Јасеновац — Доња Градина, као и низ других стратишта — “Гробље мозгова” код храма Светог Марка у Драксенићу те Дракулић су само најпознатија међу њима.
За вријеме епископа Јефрема, канонизован је Свештеномученик Платон Бањалучки (Јовановић).
Епископ Јефрем је уложио огроман труд у обнову своје епархије. Међу најзначајнијим је обнова катедралног храма у Бањој Луци. Црква, коју су срушили хрватски фашисти 1941. године, и чију обнову комунисти нису допуштали до 1991. године, сада је изграђена. Прва Света литургија је служена у септембру 2004. године.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се...

СРПСКО-МУСЛИМАНСКИ ДОГОВОР ИЗ 1902. ГОДИНЕ

Српски и муслимански представници у Босни и Херцеговини су 1902. године дошли до договора да се заједно супроставе А-У окупационој власти. Текст тог договора гласи: „Срби православне и муслиманске вере обавезују се радити и сав народ позвати да на томе ради да Босна и Херцеговина добију своју самоуправу под врховном власти свога суверена Султана. Кад то буде, народ ће по својој слободној вољи уредити унутрашње стање земље и бирати гувернера наизменице једног муслимана и једног православног Србина. – Аграрно ће се питање решити слободном вољом народа. – Свака ће вера удесити своју самоуправу према духу своје вере слободно и независно од утицаја макар каквих органа иновераца. Ради спречавања верске и народносне пропаганде, имају се протерати са територије Босне и Херцеговине сви агенти једне или друге идеје, као и сви духовни редови Римске цркве, сем фрањеваца. Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. – Не признаје се право завичајности никоме ко је дошао са окупац...

АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ

И кад је било на умору Српство си тражио на извору Замагљени простори очињег вида И Земља више није иста како ћемо? Отвара се Небо а не знамо куда ћемо? *** Иста је река сами вирове доцртавамо дај нам руку кад кренемо да се давимо Памтиће нас јер смо живели у твојој одређености Зато ће живот бити терет јер не смемо бити исти Улепшавао си дане дај да их другима продужимо... *** Таман када смо све ставили на Тебе а увек је најлепше кад бежимо из себе новац је бог који даје све осим спокоја ал ти дајеш разумност снази повратка уздизањем! ал ти дајеш разумност чеканом времену. *** Ако је живот половина недовољна за целину смрти надања смирено остваруј тако нас најбоље дочекуј на врху чекане Његошеве капеле на аманету Светог Петра Цетињског у сјају величине Крста Лазара Косовског као народ Амфилохија Народног  Свесрпког! *** Жика Ракић