КО СУ ВЛАДИКЕ ОД КОЈИХ СЕ ВЛАСТ "РАЗГРАНИЧАВА" - Епархија будимска

Од данас па надаље,уколико буде могуће,објављиваћу сваког дана биографију по једног од Српских Владика па нека људи сами процене који људи чине власт а који Свети Архијерејски Синод СПЦ,које на њихову жалост световна власт поистовећује са НВО и шиптарским терористима.

Епархија будимска је епархија Српске православне цркве. Епархија покрива српску заједницу у Мађарској, као и Србе у расејању у Словачкој и Чешкој.

Надлежни архијереј је епископ Лукијан (Пантелић), а седиште епархије се налази у Сентандреји, где се налази и саборна црква(тзв. Београдска катедрала).

Не зна се поуздано када је основана Будимска епархија, претпоставља се да је то било 40-их година 17. века. На то подручје досељавало се српско православно становништво из крајева под управом Турске. Тако је већ 1511. сазидана црква у Коморану, а потом и манастир Грабовац.

После Велике сеобе Срба (1690) око 37 хиљада српских породица нашло се на територији Угарске од тога око 8 хиљада породица у Сентандреји. По одобрењу цара Леополда I дана 4. марта 1695. митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа. Пуна титула гласила је „епископ будимски, пештански, сентандрејски, стонобеоградски, сечујски, сигетски, мухачопољски“. То је почетак процвата Будимске епархије.

Током 18. века изграђен је велики број храмова у овој епархији, углавном у барокном стилу. У Сентандреји је крајем 19. века било свега 617 православних житеља, а 1924. само 231 се изјаснило као Срби. Због смањења броја православних верника епархија је била принуђена да неке храмове уступи Католичкој цркви, тако да је за неколико деценија изгубила 16 храмова из 18. века.

Будимска епархија обухвата парохије у Мађарској и две у Чешкој. Према подацима из 2002, епархија има два архијерејска намесништва са 39 парохија и 11 свештеника и два манастира, Грабовац и Манастир Српски Ковин. После Другог светског рата, епархија није имала устоличеног епископа него се њом углавном администрирало из Београда, све док 1988. није за епископа постављен владика Данило Крстић. Библиотека Будимске епархије у Сентандреји има преко 9.400 књига. Ту се налази и Српски православни музеј.

Епископ

Владика Лукијан (Војислав Пантелић) рођен је на Преображење 1950. године у селу Мол. Осмогодишњу школу је завршио у свом селу, а гимназију у Сенти. Најприје је студирао правне науке, а затим дипломирао на Богословском факултету у Београду(1980).

Епископ шумадијски Сава (Вуковић) замонашио га је 1979. у манастиру Дивостину и рукоположио у чин јеромонаха (1981) у манастиру Свете Меланије у Зрењанину.

За викарног епископа моравичког је хиротонисан 1. јула 1984. од стране патријарха српског Германа, епископа шумадијског Саве (Вуковића) и нишког Иринеја (Гавриловића).

Од 1985. био је на епископском престолу Епархије славонске у Пакрацу, одакле се због ратних прилика са дијелом пастве повукао 1991. у Србију. Администрацију Епархије темишварске преузео је 1996. године. Током 1999. изабран је нови епископ славонски Сава (Јурић), а епископ Лукијан је постао и званично епископ темишварски.

Послије смрти епископа будимског Данила (Крстића) постављен је 2002. за епископа будимског и наставио да управља Темишварском епархијом као администратор.