Суд части Инжењерске коморе Србије започео је истрагу о томе ко је све и како пројектовао и препројектовао обезбеђивање брда код Предејана у оквиру градње дела Коридора 10 кроз Грделичку клисуру, где се три пута обрушавао потпорни зид.
Против 16 инжењера надлежно министарство је већ поднело кривичне пријаве захтевајући да им се одузму лиценце, а поред њих саслушани ће бити и сви други који су на било који начин умешани у тај случај, речено је Танјугу у Инжењерској комори Србији.
Предмет је отворен, захтеви за изјашњавање 16 инжењера се припремају, уследиће прикупљање доказа, а потом и одлука да ли ће поступак бити покренут у комори.
Тужилац Суда части Инжењерске коморе Србије Миодраг Исаиловић објашњава да пријаву против члана коморе може поднети физичко или правно лице, орган коморе и слично, ако постоји сумња да су инжењери починили неки прекршај професионалног стандарда.
Исаиловић каже да би Суд части сам покренуо поступак, након последњег обрушавања 19. августа, али да је пет дана након тога стигла пријава министарке грађевинарства Зоране Михајловић.
Све виђено је, истиче, указивало да је ту реч о озбиљном пропусту у некој фази извођења радова, било да су у питању геолошка истраживања, пројектантска или извођачка решења, било да је начин извођења.
Тужилац Суда части не искључује могућност утврђивања одговорности и других учесника против којих није поднета пријава, с обзиром на то да је, како каже, 11 пута мењан основни пројекат.
Иначе, предвиђене казне су: опомена од Управног одбора коморе, опомена објављена у штампи и одузимање лиценце на период од шест месеци до пет година, као и да инжењер коме се одузме лиценца не може да учествује у раду органа коморе.
„Сумња мора да се докаже и суд мора да прихвати те доказе, а то су преглед пројектне документације, ранији извештаји о испитивањима, сва докумената која се користе приликом изградње објеката, квалитета материјала и друго“, рекао је Исаиловић.
Стручњак Грађевинске коморе Србије Горан Родић истиче да врло лако може да се утврди одговорност за обрушавање потпорног зида код Предејана, где је радове изводила шпанска компанија Азви.
Родић објашњава да су на сваком пројекту наведени инвеститор, пројектант, извођач и надзор.
Наводећи прецизно редослед потеза при утврђивању одговорности, Родић каже да прво треба видети да ли је извођач радио по пројекту, да ли је можда све урадио како је предвиђено али неквалитетно, затим да ли је надзор одобрио да се ради по пројекту који није добар и како је такав пројекат прошао техничку контролу.
„У овом случају, то није основни пројекат него део основног пројекта. На пример, могли су инвеститор (Коридори Србије) и извођач (Азви) да се договоре да извођач у исто време и пројектује. Чим је Азви преузео да буде и пројектант и извођач, сноси добар део одговорности, а највећу одговорност сноси надзор који је дозволио да се такав пропуст деси. Основни пројекат је радио ЦИП и од њих нико није тражио сагласност, нити су они дали сагласност за измену пројекта“, навео је.
Родић каже да је ЦИП радио пројекат за целу деоницу Горње Поље — Царичина Долина, а да треба испитати да ли је Азви после радио пројекат за клизиште и косину или је нашао неког да то уради уместо њих, као и да, ако је то урађено, треба утврдити уз чију сагласност.
У ЦИП-у, међутим, негирају да су радили пројекат за косину која се обрушила нити су, кажу, дали било какву сагласност, те да то од њих није ни тражено.
„Због тога је потпуно несхватљиво због чега су поменуте пријаве поднете против пројектаната ЦИП-а који пројекат, по коме је косина изведена и касније се обрушила, нису радили нити у њему учествовали на било који начин“, рекли су у ЦИП-у.
Министарство грађевине је поднело пријаве против 16 пројектаната, представника извођача радова и стручног надзора, а међу њима је и инжењер геологије Института за путеве Бранко Јелисавац, који такође тврди да је основни пројекат урадио ЦИП, а да је Институт за путеве добио задатак да изврши техничку контролу пројекта.
У техничкој контроли учествује око 15 инжењера, а Јелисавац који је руководио тимом објашњава да је лично био задужен за контролу документације за трасу ауто-пута, тунеле, косине и мостове.
„Имали смо око 30 страна примедби на геолошко-геотехнички део и ЦИП је поправљао те примедбе и усаглашавали смо то. Ми смо тај пројекат прихватили, касније је Азви добио да гради ту деоницу. Имали су одређене проблеме на тим косинама и тражили су измене и допуне пројекта, што је иначе пракса због уштеда или гаранција стабилности. То није непознато на тако тешким теренима као што је Грделичка клисура.“
Јелисавац наводи да је пракса да на све измене сагласност даје пројектант односно аутор основног пројектант, као и ревидент, али да ни ЦИП ни Институт за путеве нису били позвани да учествују у том поступку.
„Измене пројекта у Грделичкој клисури на косини 2 није пројекат ЦИП-а, нити пројекат који сам ја ревидирао. После осам година руши се нека конструкција мени потпуно непозната и освану наша имена у медијима, а да нас није нико питао нешто о томе. Имамо породице и професионалне каријере и ово је страшан ударац на нас. Жао нам је што је Министарство грађевине повукло такав потез без икакве провере“, рекао је он за Танјуг.
Напомиње да Грделичку клисуру чине најстарије стенске масе у Србији, да су истраживања тачкаста и да не може пројектом све да се предвиди док се „све не отвори“ током извођења радова, због чега и постоје пројекти који нису до краја довршени, већ предвиђају наставак пројектовања док трају радови, али да то мора да се ради по предвиђеној процедури и закону.
„Суд части Инжењерске коморе треба да изврши провере и да нас узме у заштиту. Ми смо оптужени пре него што је Инжењерска комора дала свој суд о томе“, закључио је Јелисавац.
***
Спутњик
Коментари
Постави коментар