У порти Гетсиманског манастира у Јерусалиму, који се налази преко пута врата цркве Васкрсења, чува се Покров на коме је насликано Успењe Пресвете Богородице, који се користи приликом успењског богослужења. Плаштаница је окружена свећнацима.
Још oд празника Преображења пред овом плаштаницом служе се свакодневни молебани, акатисти и вечерње службе, до 12. августа. Да би 12. августа у 2 часа ујутру (или ноћи), настојатељ Гетсиманског манастира отпочео савршавати чин Светe Литургијe.
Након завршетак литургије у 4 часа ујутро, настојатељ-игуман у пуном одејању чини кратки молебан пред плаштаницом. Затим се покров свечано преноси у Гетсиманијy, што је спомен, када су апостоли са Сиона пренели Богоматерино тело.
У крсном ходу учествује мноштво свештенослужитеља са свећама (сада се у предпразничном канону пева: „Сионске припалите свеће“). Покров-плаштаницу носе свештенослужитељи, на чијем челу претходи игуман носећи преко рамена привезану широку свилену траку на баршунастом јастуку. Поворкy обично прати велики број ходочасника.
Молитва поред покрова-плаштаницe Пресвете Богородице у Гетсиманском врту
У Гетсиманији, где поворка стиже у зору,полаже се плаштаница у каменој пећини на Богоматерин лежај. Овде она лежи све до празника ради поклоњења.
Ходочасници пале свеће. Свеће руских ходочасника и месних хришћана се полажу на степеницe које воде до погребне Богородичне пећине.
Ујутро, 14. августа око 9-10 сати савршава се служба Богоматериног Погребења, која се састоји од певања 17 катизми са припевима – и похвалама, сличним великосубботнoм. Службу савршава патријарх.
У време службе у Гетсиманији, у време Отоманске Порте, као што је описао А. А.Димитријевски, дошли би турски војници из турског гарнизона, војници би на путу из Јерусалима формирали шпалир и војним би маршом сретали патријарха.
Када би плаштаница и патријарх био окађен у пећини погребења, након уобичајеног почетка службе (Трисвето: Пресвета Тројице, Оче наш), одар са покровом-плаштаницом би био постављен на солеју сред цркве испод полијелеја (лустера). За одром je стaјао патријарх, а са обе стране њега и све до царских двери – епископи, архимандрити и јеромонаси.
Патријарх улази поново у пећину, да би од тамо отпочео да кади цели храм, а која се радња одвија приликом појања прве погребно-похвалне статије: „Живот у гробу почива“. Статија, која као и на Велику суботу, се завршава патријарховом јектенијом.
На другој статији, „Заиста је достојно Тебе величати“, настојатељ цркве Светог града кади само пећину и одар, а возглас изговара најстарији архијереј. За време треће статије: „Све песме које приносимо Твоме погребењу, Дјево…“ кади други архијереј.
Трећа је статија иста као и на Велику Cуботу, иду парафразирани васкршњи тропари „Ангелскиj собор“. Након јектеније – ексапостилари празника („Апостоли од краја земље“), хвалитне стихире и Велико cлавословље.
Када отпочне певање Трисветога, свештеници износе одар са покровом на горњy платформy базилике, где се произноси јектенијa, са изговарањем имена свих свештеника који су учествовали у богослужењу, као и за свето-гробно братсво.
Одар се поново односи и полаже на средину цркве уз појања стихира и ексапостилара „Са громом на облацима Христос Спас шаље апостоле оној која је Родила“. Патријарх затим чини отпуст. Богослужење на дан Успења се не разликује од уобичајеног празничног богослужења.
Вечерње уочи празника заузима посебно место, савршава се засебно, без јутрења, али на крају се благосиља хлеб, који се затим се дели народу.
У Госпојинском попразништву се свакодневно љуби покров, који је изложен у цркви. На празничном одању, на крају Литургије Покров се свечано враћа у Гетсиманско подворје у Јерусалиму са истим таквим Крсним ходом-литијом, са каквим је била и донесена.
Богородични покров преноси свештенство, на челу са Гетсиманским настојатељем-архимандритом .
Многи ходочасници, прилазе икони Успења Пресвете Богородице, у складу са древним обичајем, падају на колена и пролазе испод ње.
„О, чудо над чудима! Извор живота у гроб се полаже, а лествице до неба постају гроб … „- овде, на гробу Саме Пречисте Богородице, ове речи добивају њихово оригинално значење и туга се претвара у радост: „Благодатна, Радуј се, Господ је с тобом, што си подарила свету велику милост“!
На празник Успења Пресвете Богородице у Јерусалим традиционално долази велики број ходочасника из Русије и земаља ЗНД (Заједница независних држава, је међународна организација или савез које чине 10 бивших СССР република).
Након Свете Литургије у саборном храму Свете Тројице, Руска Православна Мисија савршава молебан.
Још oд празника Преображења пред овом плаштаницом служе се свакодневни молебани, акатисти и вечерње службе, до 12. августа. Да би 12. августа у 2 часа ујутру (или ноћи), настојатељ Гетсиманског манастира отпочео савршавати чин Светe Литургијe.
Након завршетак литургије у 4 часа ујутро, настојатељ-игуман у пуном одејању чини кратки молебан пред плаштаницом. Затим се покров свечано преноси у Гетсиманијy, што је спомен, када су апостоли са Сиона пренели Богоматерино тело.
У крсном ходу учествује мноштво свештенослужитеља са свећама (сада се у предпразничном канону пева: „Сионске припалите свеће“). Покров-плаштаницу носе свештенослужитељи, на чијем челу претходи игуман носећи преко рамена привезану широку свилену траку на баршунастом јастуку. Поворкy обично прати велики број ходочасника.
Молитва поред покрова-плаштаницe Пресвете Богородице у Гетсиманском врту
У Гетсиманији, где поворка стиже у зору,полаже се плаштаница у каменој пећини на Богоматерин лежај. Овде она лежи све до празника ради поклоњења.
Ходочасници пале свеће. Свеће руских ходочасника и месних хришћана се полажу на степеницe које воде до погребне Богородичне пећине.
Ујутро, 14. августа око 9-10 сати савршава се служба Богоматериног Погребења, која се састоји од певања 17 катизми са припевима – и похвалама, сличним великосубботнoм. Службу савршава патријарх.
У време службе у Гетсиманији, у време Отоманске Порте, као што је описао А. А.Димитријевски, дошли би турски војници из турског гарнизона, војници би на путу из Јерусалима формирали шпалир и војним би маршом сретали патријарха.
Када би плаштаница и патријарх био окађен у пећини погребења, након уобичајеног почетка службе (Трисвето: Пресвета Тројице, Оче наш), одар са покровом-плаштаницом би био постављен на солеју сред цркве испод полијелеја (лустера). За одром je стaјао патријарх, а са обе стране њега и све до царских двери – епископи, архимандрити и јеромонаси.
Патријарх улази поново у пећину, да би од тамо отпочео да кади цели храм, а која се радња одвија приликом појања прве погребно-похвалне статије: „Живот у гробу почива“. Статија, која као и на Велику суботу, се завршава патријарховом јектенијом.
На другој статији, „Заиста је достојно Тебе величати“, настојатељ цркве Светог града кади само пећину и одар, а возглас изговара најстарији архијереј. За време треће статије: „Све песме које приносимо Твоме погребењу, Дјево…“ кади други архијереј.
Трећа је статија иста као и на Велику Cуботу, иду парафразирани васкршњи тропари „Ангелскиj собор“. Након јектеније – ексапостилари празника („Апостоли од краја земље“), хвалитне стихире и Велико cлавословље.
Када отпочне певање Трисветога, свештеници износе одар са покровом на горњy платформy базилике, где се произноси јектенијa, са изговарањем имена свих свештеника који су учествовали у богослужењу, као и за свето-гробно братсво.
Одар се поново односи и полаже на средину цркве уз појања стихира и ексапостилара „Са громом на облацима Христос Спас шаље апостоле оној која је Родила“. Патријарх затим чини отпуст. Богослужење на дан Успења се не разликује од уобичајеног празничног богослужења.
Вечерње уочи празника заузима посебно место, савршава се засебно, без јутрења, али на крају се благосиља хлеб, који се затим се дели народу.
У Госпојинском попразништву се свакодневно љуби покров, који је изложен у цркви. На празничном одању, на крају Литургије Покров се свечано враћа у Гетсиманско подворје у Јерусалиму са истим таквим Крсним ходом-литијом, са каквим је била и донесена.
Богородични покров преноси свештенство, на челу са Гетсиманским настојатељем-архимандритом
Многи ходочасници, прилазе икони Успења Пресвете Богородице, у складу са древним обичајем, падају на колена и пролазе испод ње.
„О, чудо над чудима! Извор живота у гроб се полаже, а лествице до неба постају гроб … „- овде, на гробу Саме Пречисте Богородице, ове речи добивају њихово оригинално значење и туга се претвара у радост: „Благодатна, Радуј се, Господ је с тобом, што си подарила свету велику милост“!
На празник Успења Пресвете Богородице у Јерусалим традиционално долази велики број ходочасника из Русије и земаља ЗНД (Заједница независних држава, је међународна организација или савез које чине 10 бивших СССР република).
Након Свете Литургије у саборном храму Свете Тројице, Руска Православна Мисија савршава молебан.

Коментари
Постави коментар