Потиче из 14. века, али се не зна са сигурношћу ко му је био ктитор, неки угледни властелин, краљ Милутин (који се помиње у делимично сачуваном натпису у манастирској цркви) или сестра Стефана Дечанског, према народном предању. Манастир је 1568. године обновио патријарх Макарије Соколовић (1557—1571), чији сачувани портрет свакако спада међу најлепше портрете српског сликарства XVI века. Читав комплекс је и током наредних векова, као метох оближње Пећке патријаршије, доживео низ промена и доградња. У манастирској ризници се чува и икона Преображења Христовог (чему је посвећена манастирска црква), која потиче са краја XIV или почетка XV века.
После окончања НАТО агресије на СРЈ 1999. године и доласка снага КФОРа на простор АП Косово и Метохија, монах овог манастира Стефан Пурић је средином јула исте године отет од стране албанских екстремиста. Сматра се да је убијен, а његово тело никада није пронађено. Према оценама Српске православне цркве, манастир Будисавци, уз Девич, представља најугроженији српски манастир у јужној српској покрајини, од средине 2010. године, када је КФОР заштиту комплекса предао тзв. Косовској полицијској служби.
Првобитан живопис је у целини уништен, пошто је црква једно време била делимично порушена. Фрескекоје се данас налазе на њеним зидовима, потичу из друге половине XVI века и обнове у доба патријарха Макарија, а карактерише их сигуран цртеж и богат колорит.
Медији су крајем 2012. године донели вест о икони која је проплакала у овом манастиру.
Коментари
Постави коментар