УСПЕЊСКА ПЕСМА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ
Дан кад Срби буду део једне Песме
моји прошли,садашњи,будући – стих;
жедан воде живе са оне Лазине чесме.
Пред иконом клекох и душу отворих.
***
Милост налазим за сваку грешку…
У крштеној Цркви и ћерку причестим;
Своју непрестану покајницу тешку
за децу Небом Богомајку налазим.
***
Тражим и за Србију љубав,сапутника;
Покров и милости ,таквог нема крина
од Георгија Славе и Солунског ратника
од Највећег Јована,Николе и Дамаскина!
***
Закрили данас свечаре и заветнике,све!
И сутра кад се опет посвађамо,ко има,
чија је земља,ко је највећи?Покајне не крваве;
Мирне ноћи,мирис божура Косова ветар с Крима…
***
На највећем дну,где ме некада нађе,
веће,бисерне,боље.Каквих Срба има?!
И њих измоли да не касне и Сунце зађе
где је живот,срж,шапни мир мислима.
***
Жика Ракић
Коментари
Постави коментар