ad> Тренер Ливерпула носио симбол у знак сећања на погинуле српске војнике у Великом рату! Пређи на главни садржај

Тренер Ливерпула носио симбол у знак сећања на погинуле српске војнике у Великом рату!

Тренер Ливерпула Јирген Клоп одушевио је навијаче Црвене звезде када је ушао на „Маракану“ пред меч четвртог кола Лиге шампиона.
Наиме, немачки стратег славног клуба са Енфилда је на своју јакну прикачио Наталијину рамонду, којом се у Србији одаје почаст жртвама из Првог светског рата, преносе медији.
Клоп је на конференцији за медије честитао победу Црвеној звезди.
„Било је тешко, атмосфера невероватна, фудбалска, било је доста бучно, поготово после другог гола, али могло је да се игра. Добро смо почели, али је после промашаја Стариџа све кренуло низбрдо, примили смо два гола. У наставку смо били бољи, али нисмо стварали шансе, сем у финишу“, рекао је Клоп.
Он је истакао да га Звезда није изненадила тактички, да је све било слично као у Ливерпулу, с тим да је његов тим тада одиграо боље.
На питање да прокоментарише игру двоструког стрелца Милана Павкова, Клоп је рекао:
„Знали смо га, али нисмо баш очекивали да постигне два гола (смех). Он је променио меч против Салцбурга, одиграо је фантастичан меч, други гол је посебно сјајан, мислим да је сам себе изненадио“, поручио је немачки стручњак.
Цвет феникс — вишеструки симбол за Србе
​Наталијина рамонда је биљка чија је симболика вишеструка за српски народ.
Позната је као цвет феникс, јер и када се потпуно осуши, ако се мало залије, може да оживи, баш као што је из пепела васкрсла и српска војска у Првом светском рату. Цвет који је жив и када је на око мртав је добио име по једној од најлепших српских краљица Наталији Обреновић и опстаје на нашим просторима већ милионима година.
Расте на истоку Србије и на планини Ниџе у Македонији, на чијем је врху Кајмакчалану српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против Бугара, у Првом светском рату, током стварања предуслова за пробој Солунског фронта.
Битка је вођена у другој половини септембра 1916. и прва је српска победа од повлачења из земље током зиме 1915/1916. године
Пригодни беџеви у знак одавања почасти страдалима у рату, али и поноса на војничке победе одавно постоје и у другим земљама. У част победе у Првом светском рату Британци и грађани држава Комонвелта са поносом истичу значке у облику цвета булке, што је ових дана била топ тема у британским и српским медијима, јер је фудбалер Немања Матић одбио да га носи зато што је Велика Британија учествовала у бомбардовању Србије 1999. године.
***
Спутњик

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЗИДАЊЕ СКАДРА

Град градила три брата рођена, До три брата, три Мрњавчевића: Једно беше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора; Не могаше темељ подигнути, А камои саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. Кад настала година четврта, Тада виче са планине вила: "Не мучи се, Вукашине краље, Не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, А камоли саградити града, Док не нађеш два слична имена, Док ненађеш Стојуи Стојана, А обоје братаи сестрицу, Да зазиђеш кули у темеља: Тако ће се темељ обдржати, И тако ћеш саградити града." Кад то зачу Вукашине краље, Он дозива слугу Десимира: "Десимире, моје чедо драго, Досад си ми био вјерна слуга, А одсаде моје чедо драго! Хватај, сине, коње у хинтове, И понеси шест товара блага; Иди, сине, преко б'јела св'јета, Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана, А обоје брата и се

КАКО ЈЕ ГАРДА ЦАРА ДУШАНА потукла Албанце

Цар Душан је био висок око 2,14 метара. По налогу Синода Српске православне цркве, Атанасије Јевтић са комисијом, отишао је у цркву Светог Марка у Београду и отворио кивот у коме лежи Душаново тело. После мерења дошли су до сазнања да је Цар Душан био огроман човек. Интересанто је рећи да је Душан био велик и турнирски борац. Није пропуштао витешке двобоје и увек је побеђивао. Имао је личну гарду састављену од ратника из целе Европе, од којих је сваки био висок преко два метра. Гарду је сачињавао 101 човек и сви су били преко два метра, што сведоче многи историјски документи. Само је један од њих био је виши од свих. Једини који је смео да буде виши и од Душана Силног био је – Душанов барјактар. Велико изненађење је сам ратни барјак, који је такође остављен на Хиландару. Барјак је троугаоног облика димензија три метара са 4,5, од осам слојева тешке свиле, на врху је велики крст тежак четири и по килограма. Такав барјак треба носити у левој руци, док у десној треба носи

МАНАСТИР ПРЕКОПЕЧА - ХРАМ ПРАВЕДНОГ ЈОВА

Данашњи  манастир  је подигнут на остацима некадашње  цркве  у Прекопачи, за коју нема поузданих података о постојању. Међутим, сачувано је предање о  Јову Синаит у  који је живео у Прекопечи код Крагујевца више  Драче . Ту је умро и сахрањен. У науци се овај синаитски  монах  повезује са познатим преписивачем старих рукописа Јовом који је живео у  манастиру Хиландару  током треће четвртине  14. века .  Мошти  овог подвижника склоњене су у  манастир Драчу , а његов гроб био је изузетно поштован у народу. Верује се да је средњовековни манастир постојао до краја  18. века , када су га, током  Кочине крајине , уништили  Турци . Подизање новог манастира почело је  1988 . године, да би до данас били саграђени једнобродна црква у  рашком стилу  и двоспратни  конак . У манастиру живе: монахиња Михаила (Враголић) старешина  манастира, монахиња Урила (Враголић). Манастир Прекопеча  припада  епархији шумадијској   Српске православне цркве , налази се у атару села  Прекопеча , поред већ